Vašington, 27. januara – „Mesečina, mesečina”… Muzika uz koju se često svojevremeno demonstriralo na ulicama Beograda, zaorila se danas – u centru Vašingtona, usred masovnog protesta protiv politike Džordža Buša u Iraku.

Reklo bi se da se radilo o pukoj koincidenciji, kad bi se izuzelo dejstvo – globalizacije. „Mi sviramo svaku dobru muziku, čija god da je” – objasnio je za naš list član njujorške grupe „Grubi mehanički orkestar”, koju čine Amerikanci, uz čiju verziju „Mesečine” su pocupkivale desetine ovdašnjih demonstranata. Hit Gorana Bregovića je taj sastav trubača, odeven u zelene sakoe s belim epoletama i sa šapkama na glavi, počeo da interpretira, kako kaže sagovornik, pošto ga je prethodno čuo u „Klubu Slovena” u Bruklinu, popularnom sastajalištu raznih nacija…

Još jedan detalj je u današnjem vašingtonskom protestnom popodnevu, posredno podsetio na beogradske proteste u poslednjoj deceniji prošlog veka. „Svet ne može da čeka, uklonimo ovaj režim” – poruka je sa mnogih transparenata…

Toliko o prekookeanskim, neočekivanim, uticajima. Više desetina hiljada ljudi ovde je, zapravo, danas po podne protestovalo s ciljem da nacionalnog lidera odvrati od slanja još 21.500 vojnika u Irak i da se članovi parlamenta energičnije založe da ga privole na sasvim suprotan potez – povlačenje američkih trupa s tog najvećeg savremenog bojišta. „Hej Buš, zar ne vidiš da se narod ne slaže s tobom” – pevala je, uz prigodan ples, grupa žena i mališana. Uz zvuke bubnjeva i s jakih razglasa, druge grupe su bile znatno oštrije i, uz ostalo, zahtevale da se protiv predsednika Džordža Buša i potpredsednika Ričarda Čejnija pokrene „parlamentarno suđenje (impičment) za počinjene ratne zločine u Iraku”. „Nije više vreme za ćutanje” – poručila je filmska zvezda Džejn Fonda, koja je bila među mnogim govornicima. Svojevremeno ovde i hvaljena i kuđena zbog otpora Vijetnamskom ratu, ona je izrazila i žaljenje što sadašnja administracija nije izvukla pouke iz tog traumatičnog američkog iskustva.

Masa demonstranata bila je okupljena na „Molu”, velikom prostoru nadomak Bele kuće i zgrade Kongresa, na poziv udruženja „Sjedinjeni za mir i pravdu”, koalicije oko 1.400 organizacija. Njihovi transparenti i pokliči, poručivali su da se od nove parlamentarne većine, opozicione Beloj kući, očekuje da ostvari volju naroda iskazanu na izborima prošlog 7. novembra i da šefa države privoli da rat u Iraku privede kraju, a ne da tamo povećava američki angažman. „Slepa vera u lidere nije rodoljublje”, pisalo je na jednom transparentu koji je pretendovao da odgovori na optužbe da je protivljenje tekućem ratu antipatriotski čin. Uzvikivalo se i protiv „ratnih profitera” uz preporuke da je bolje novac ulagati u poboljšanje zdravstvene i ekološke zaštite, kao i u obrazovanje, nego da se troši u dalekom oružanom sukobu. „Krv je vrednija od nafte” – poručivalo se, sa asocijacijom na velike petrolejske interese SAD na Bliskom istoku.

Današnjim demonstracijama uperenim prevashodno protiv slanja dodatnih trupa u Irak, a sazvanim i u više drugih gradova, oživeo je, čini se, mirovni pokret u SAD. Demokrate su već pustile u opticaj rezoluciju protivljenja Bušovom planu, koja ne obavezuje predsednika da je primeni, ali su demonstranti zahtevali „obavezujuću rezoluciju”.

Šef Bele kuće, u čijoj je nadležnosti spoljna politika, ponavlja: „Ja sam taj koji odlučuje”. Novi šef Pentagona Robert Gejts je juče ocenio da je i neobavezujuća rezolucija, potekla i senatskog Komiteta za spoljne poslove, akt „koji može da ohrabri naše neprijatelje”.
Istraživanja pokazuju da se većina, 60 i više odsto, Amerikanaca protivi slanju dodatnih trupa u Irak. Jedna od njih je i Beverli Viskou sa Floride, koja je upozorila: „Političari se oglušuju o poruke koje smo im dali glasanjem, ali će nas možda čuti kad izađemo na ulice”.

Ostale vestiArhiva