On je u Beogradu rekao da se neće baviti pitanjem statusa dok ne podnese konačan predlog. "Savet bezbednosti treba da odluči o konačnom statusu. Ovo je samo nacrt. U svetu u kome živimo smatram da je odgovornost političara da štite svoje građane, a ako to ne rade, onda to mora učiniti međunarodna zajednica. I to je jedan od principa, a ne samo 'poštovanje suvereniteta' država", rekao je on.

"Treba videti kako je istorija slična pitanja rešavala u prošlosti", rekao je Ahtisari u Medija centru, uz opasku da nije pravnik, ali da radi sa njima i da je navikao na njihove argumentacije.

"Podneo sam predlog predsedniku Tadiću i predstavio plan za naredne nedelje. Nisam očekivao komentare, a Tadić je ponovio dobro poznati stav Srbije", rekao je on.

"Cilj rešenja je da postavi temelje budućeg Kosova, stabilno i održivo", rekao je Ahtisari u uvodnom delu obraćanja javnosti posle sastanka sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

"Ovo je kompromisni predlog rešenja, a narednih nedelja pozivamo na dalje konsultacije i spreman sam da prihvatim konstruktivne predloge. Konsultacije su važne, pozivam obe strane da iznesu stavove, posle čega finalizujem predlog koji ide na SB", rekao je glavni pregovarač UN.

On je rekao da se nada da će konačni predlog o statusu Kosova biti završen na proleće, kao i da očekuje da će konsultacije sa Beogradom i Prištinom o njegovom predlogu za rešenje statusa Kosova početi 13. februara.

"Stavovi obe strane su čvrsti i jasni i svi ovde znamo koje su pozicije Beograda, a koje Prištine. Treba da pružimo još jednu priliku stranama i vidimo da li su spremne da učestvuju u tome. Ja i moje kolege im stojimo na raspolaganju. Predvideo sam mesec februar za to", kazao je Ahtisari.

"Rešenje predviđa posebne stavke za zaštitu nealbanaca, uključujući garantovano predstavljanje u vladi, sudstvu i skupštini, određena samouprava ide raznim sektorima, kao što je zdravstvo. Kulturna dobra su zaštićene zone da bi SPC ostala živa i prisutna", rekao je finski diplomata.

"Ovaj predlog je rezultat jednogodišnjih intenzivnih pregovora, 15 rundi direktnih pregovora. EU i NATO su uključeni u sve procese postupka i podržavaju ga", rekao je on.

Govoreći o ruskim stavovima u Kontakt-grupi, on je kazao da ne može sada detaljno da priča o konsultacijama sa Kontakt-grupom. "Na sastanku u Beču nije bilo ničeg dramatičnog. To pomalo liči na bilo koji drugi sastanak Kontakt-grupe", rekao je on.

"To je mala grupa zemalja, a imate i EU sa 27 članica u kojoj postoje različite pozicije. Važno je da bude jedinstven stav kada bude doneta konačna odluka. Ne bih da spekulišem kako će stalne članice SB reagovati, ali je dobro što je Kontakt-grupa ostala jedinstvena", kaže on.

"Bio sam među ljudima koji se zalažu da ceo region Balkana jednog dana treba da uđe u EU. Lično sam prošao kroz taj proces u Finskoj 1975. i tada sam se zalagao da moja zemlja uđe u EU. Znam kako je teško putovati i prelaziti granice, a danas se krećem po Skandinaviji bez dokumentata", rekao je Ahtisari.

"Granice su manje važno pitanje, ceo Balkan, i Srbija i Kosovo moraju da se brže ekonomski razvijaju. Proces širenja EU je od vitalne vrednosti. Jasno je da moraju da postoje dobrosusedski odnosi i bez takve perspektive bih bio zabrinut", rekao je Ahtisari.

Odbijanje i frustracije

Na pitanje da komentariše odbijanje nekih zvaničnika Srbije da danas razgovaraju sa njim, Ahtisari je odgovorio da zbog toga nije frustriran. "Ja mogu samo da iznesem predlog stranama, a ako oni ne iskoriste priliku da to komentarišu, nije moj problem", rekao je on.

"Ovaj plan je trebalo da bude predstavljen u decembru, i tada sam rekao da ću plan da predstavim posle izbora. Od 10. novembra se znalo kad ću da predložim plan. Mnoge organizacije su me u tome podržale. Što se tiče izbora, bilo da je to sad ili kasnije, čini se da će isti ljudi sedeti sa druge strane stola", kaže on.

Na pitanje da li je spreman da pregovora i sa Srpskom radikalnom strankom ako se ta stranka pojavi kao pregovarač, Ahtisari je rekao da se ne bavi time s kim će pregovarati. "Celog života se bavim pregovaranjem, mogu da odredim svoj tim, ali ne sa kim ću pregovarati. Ko god dođe, ja ću pregovarati", rekao je on.

Ahtisarija u Beogradu nije primio premijer Srbije Vojislav Koštunica jer posle izbora, kako je ranije saopšteno, Vlada nema legitimitet da donosi odluke, već obavlja samo tehničke poslove.

Zbog toga, kako je saopštio ministar za državnu upravu Zoran Lončar, Vlada juče na sednici nije ni raspravljala o dolasku Ahtisarija.

"Vlada u ovom trenutku i nema uslova da raspravlja o najvažnijem pitanju za sudbinu i teritorijalni integritet Srbije. Sa obzirom na činjenicu da su održani parlamentarni izbori, ovaj sastav vlade ne može da obavlja funkciju utvrđivanja i vođenja politike", rekao je Lončar.

Inače, Balkanska istraživačka mreža je juče objavila glavne tačke Ahtisarijevog predloga, ali i navela da nije imala uvid u anekse predloga. Međunarodne reakcije i analize možete pročitati ovde.

Pregovori ili konsultacije

Iako Marti htisari nije pominjao nove direktne pregovore Beograda i Prištine, već samo konsultacije obe strane s njim, predstavnik Evropske komisije za Kosovo Leopold Morer najavio je da će se konsultacije dve stane održati od 12. do 23. februara u Beču.

Morer tvrdi da će bilateralni razgovori Beograda i Prištine biti nastavljeni 12. februara, kada će Marti Ahtisari ponovo predstaviti svoj predlog rešenja statusa Kosova, i da će trajati do 23. februara.

Nakon toga sledi period razmatranja do 2. marta, kada će biti održan i poslednji sastanak, rekao je Morer.

Predlog rešenja statusa Kosova potom će, u martu, biti poslat generalnom sekretaru UN i "mi se nadamo da će u aprilu ili maju Savet bezbednosti UN doneti rezoluciju", rekao je predstavnik Evropske komisije.

On je uveren da će se Srbi, na pregovore u Beču, vratiti sa "konstruktivnim amandmanima".

Tadić primio članove Udruženja nestalih sa Kosova

Predsednik Srbije Boris Tadić primio je danas članove Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji, saopštio je predsednik tog udruženja Simo Spasić.

Spasić je rekao da su članovi tog udrženja od Tadića "tražili da Srbija stane iza njihove tragedije".

Prema njegovim rečima, Tadić je u Predsedništvu primio oko 200 članova udruženja koji su jutros organizovali protest ispred Predsednistva Srbije u vreme dolaska specijanog izaslanika UN Martija Ahtisarija.

"Predsedniku smo rekli da pre određivanja statusa Kosova prioritet mora biti naša tragedija i da ne smemo dozvoliti da zločinci ostanu na slobodi", kazao je Spasić.

Predočili smo mu da je za nas nezamislivo to što u Beču nije bilo reči o kidnapovanim i nestalim i tražili smo da Srbija stane iza nas, kazao je Spasić.

Prema njegovim rečima, udruženje je od predsednika tražilo da se u parlamentu izglasa uredba koja će izjednačiti civilne i vojne žrtve, kao i da se u Beogradu podigne spomen obeležje poginulim na Kosovu.

On je pozdravio to što ih je predsedik Srbije primio, iako to nisu očekivali i što je pojedinačno razgovarao sa svakim od njih.

Spasić je podsetio da su članovi udruženja organizovali protest u nameri da se sastanu sa Ahtisarijem, ali da do tog susreta nije došlo.

Predsednik nam je rekao da je svesan naše tragedije, kazao je on.

Spasić je rekao da je Udruženje pozvalo sve partije da im se pridruže na protestu, ali da niko nije došao.

"Videli smo da smo i dalje sami", rekao je Simo Spasić.

Ostale vestiArhiva