U želji da se najzad, kako kaže, "oslobodi nepodnošljivog osećaja gubitka" koji ga prati posle smrti Milana Mladenovića, Ivan Fece Firči, bubnjar legendarne Ekatarine Velike, koji već skoro dve decenije živi u Njujorku, ponovo je snimio njihove pesme, tačnije - obradio ih, ali je vokal, naravno, ostao originalan. Tako će brojni poklonici ovog benda uskoro moći da njihov opus slušaju na albumu "EKV Revisited", koji će objaviti PGP RTS.

- Na ovom disku radio je jedan od najpoznatijih ton majstora Amerike, tako da je EKV konačno ispravila svoj jedini nedostatak - tehničku nesavršenost. Osim toga, sve pesme sada duže traju - najkraća šest, a najduža trinaest minuta. Poslednji put kada sam video Magi (Margita Stefanović, klavijaturistkinja grupe, prim. L. G.), a to je bilo neposredno pred njen odlazak, mnogo smo razgovarali o toj ideji.

- Nakon njene smrti, logično, neko vreme nisam mogao da počnem da radim na tome. Ali, malo-pomalo, i eto... - kaže u intervjuu za Kurir večno mladi Firči, koji spava samo nekoliko sati dnevno i ne komunicira sa onima koji mu se obraćaju sa "vi"!

Koliko je kultnom statusu grupe doprinela i tragična sudbina njenih članova?
- Sigurno dosta, iako je, pre svega, kombinacija muzike i tekstova EKV nepobitno kvalitetna i nemoguće je odupreti joj se! Činjenica je, takođe, da mi kao narod volimo da patimo... Ali, ne verujem da bi, na primer, Džim Morison danas bio tolika faca da je živ. Verovatno bi gostovao na Egzitu i bunio se protiv lošeg hotela!

Ipak, ima neke simbolike u Milanovoj i Maginoj smrti...
- Nisam sujeveran, još manje pobožan, pa ne bih ulazio ni u kakve fantazije na tu temu. Mislim da je njih pojeo sistem koji je ovde vladao. Osećali su koliko mnogo doprinose, a koliko malo dobijaju zauzvrat, baš kao i ja. Nije nam bilo lako, jer smo za honorar mogli da kupimo dve gajbe "koka-kole"! Menadžeri iliti vaćaroši neprestano su nas folirali.

- Jedan mi je i dan-danas na listi za odstrel! Bili smo naivni. Tada smo, naravno, mislili da nismo, ali vreme je pokazalo da smo pogrešili! Nismo bili glupi, već nam novac nije bio prioritet. Umeli smo da sviramo po sedam-osam sati, ne zato što smo morali, nego zato što smo to voleli. Da smo imali uslove, vežbali bismo još više! Svirali smo, recimo, u podrumu Akademije, koji je smrdeo na pivo i urin, podrum SKC...

Imaš dve ćerke iz davno okončane veze sa Marinom Perazić, koja te je u ovdašnjim medijima često opisivala kao nezainteresovanog oca koji ih retko viđa, a još ređe daje novac za njihovo izdržavanje...
- Pre svega, moram jednom zauvek da demantujem da sam s njom bio u braku, kao što je povremeno pisalo u štampi. Brak nije u duhu mog shvatanja religije (smeh).

- A što se Marine tiče, neka priča šta hoće ako joj prija. Odavno sam na to navikao i ne pogađa me. Sa ćerkama sam u stalnom kontaktu, one su moje najbolje drugarice! Dajem im i novac, naravno. Al' znaš kakve su tinejdžerke, da imam štampariju para, ne bi bilo dovoljno! Promeniću ime u Bankomat (smeh).

Zanimljivo je da si pre dvadesetak godina bio u emotivnoj vezi sa Ružicom Đinđić...
- Da, tačno je.

Jeste li u kontaktu?
- Naravno, ona je fenomenalna osoba. Imamo zajedničko društvo, koje je formirano u vremenu u kojem je prijateljstvo bilo zaista važna stvar. I dan-danas se jedni prema drugima ponašamo isto, bez obzira na to što se retko viđamo. Što kaže jedna moja drugarica: "Prijatelji su ti kao zvezde: ne vidiš ih uvek, ali znaš da su uvek tu negde"...

Ostale vestiArhiva