Nedavni tekst „Njujork tajmsa” u kojem se tvrdi kako je Srbija u postupku pred haškim sudom „zatajila neke od ključnih dokaza svoje uloge u ratu u BiH” (tako što je uz odobrenje haškog tužilaštva „cenzurisala” deo transkripata sa sednica Vrhovnog saveta odbrane) oberučke je prihvaćen u hrvatskim medijima, jer se uklapa u domaću vladajuću tezu o hrvatskoj (ne)odgovornosti u proteklom ratu u kojem je nestala jugoslovenska država. Danas se u zagrebačkom „Jutarnjem listu” na tu temu pridružio i bivši glavni haški tužilac u postupku protiv Slobodana Miloševića Džefri Najs (u međuvremenu je zbog zasluga tokom rada u Tribunalu dobio titulu ser i sada je advokat u Londonu), koji u svom pismu optužuje svoju nekadašnju šeficu Karlu del Ponte kako se „dogovorila s Beogradom” da deo dokumenata ostane nedostupan javnosti, čime su – kako tvrdi – oštećeni BiH i Hrvatska.
Najs napominje kako ni on ni njegov pravni tim „nisu bili deo tog odobrenja”, pa navodi: „Odluka o odobrenju za zaštitne mere (materijal zatvoren za javnost) za veliki broj stranica iz dokumenata Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije potiče lično od gospođe Karle del Ponte. Ona je u pismu tadašnjem jugoslovenskom ministru spoljnih poslova Goranu Svilanoviću, u maju 2003, dala saglasnost za zaštitne mere ’razumnog’ dela iz kolekcije dokumenata VSO-a, a da niko iz tužilaštva prethodno nije pregledao te dokumente. Njenoj nameri sam se suprotstavio i putem pisma je upozorio da ne radi nikakve ustupke Srbiji” – tvrdi Najs i objašnjava kako je njegova „namera bila da dobije dokumente i upotrebi ih na otvorenim sednicama suđenja”.
Upravo zbog toga, tvrdi dalje on, „nije slučajno da je upravo u to vreme Beograd preko Del Ponteove pokušao da postigne nagodbu i time nastojao da ojača svoju poziciju u pravnoj proceduri koja je bila pred njima, što im je i uspelo”. U nastavku Najs navodi: „Nagodba Karle del Ponte s Beogradom nije imala nikakvu pravnu osnovu. To je bio nepotreban ’dil’ koji je Beogradu služio samo da prikrije dokaze o umešanosti Jugoslavije u ratove u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini od Međunarodnog suda, ali i od vlastite javnosti. S druge strane, nova vlast u Beogradu nije imala ništa protiv da se na zatvorenoj sednici ti materijali upotrebe kao dokazni materijal protiv Slobodana Miloševića”. „Motivi gospođe Del Ponte da pristane na takvu nagodbu meni ni dan-danas nisu jasni, ni poznati. Naime, tužilaštvo ne samo da nije ništa dobilo od tog ’dila’, nego je stvorilo nepoželjan presedan, jer je posle toga Beograd počeo da primenjuje iste uslove za slične dokumente – i to s uspehom, jer je gospođa Del Ponte opet lično odobravala takve inicijative Beograda” – zaključuje Najs.
Haško tužilaštvo još se nije službeno oglasilo povodom ovakvih tvrdnji svog bivšeg člana, a jedino je poručeno kako će to uraditi kada prouči čitav Najsov tekst.

Ostale vestiArhiva