Oni razgovaraju o uticajima koje će globalno otopljavanje imati narednih decenija. Eksperti će se, iza zatvorenih vrata, u narednih nedelju dana posvetiti toplotnim talasima, suši, poplavama i ekstremnim klimatskim pojavama koje utiču na nivo voda, prirodnu sredinu, živi svet, poljoprivredu, zdravlje, stanište i ekonomiju.
Oko 400 delegata iz 190 zemalja članica međuvladine grupe razgovaraće i o merama neophodnim za smanjenje negativnog uticaja klimatskih promena.
Stručnjaci će sastaviti dokument namenjen vladama i građanima, u kojem će na dvadesetak strana sažeto predstaviti izveštaj na kojem u proteklih pet godina radi više od hiljadu istraživača. Dokument će u petak biti objavljen u Briselu.
Evropski komesar za prirodnu sredinu Stavros Dimas oštro je danas kritikovao SAD kao najvećeg svetskog zagađivača i Australiju, zbog toga što te zemlje nisu ratifikovale protokol iz Kjota o smanjenju emisije gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
Dimas je još rekao da će Evropska komisija u narednih nekoliko nedelja objaviti "zelenu knjigu" o mogućim strategijama za adaptaciju na klimatske promene. U dokument će biti uvrštene i najznačajnije mere koje EU treba da donese u tom smislu.
Međuvladinu grupu eksperata za klimatske promene osnovale su Ujedinjene nacije 1988. godine.
Grupa je u februara u Parizu objavila naučnu ekspertizu u kojoj se predviđa rast prosečne temperature u svetu za dva do četiri stepena Celzijusova do 2100. godine u odnosu na početak industrijske ere.
U pojedinim delovima sveta temperatura bi mogla da poraste za 6,4 stepeni u zavisnosti od demografskih i ekonomskih prilika, kao i količini gasova koji doprinose efektu staklene bašte.
U poslednjih 100 godina, prosečna temperatura na planeti, koja iznosi nešto manje od 15 stepeni Celzijusovih, porasla je za 0,7 stepeni, navodi međuvladina grupa eksperata za klimatske promene.

Ostale vestiArhiva