Klasična polarizacija francuskog društva na levicu i desnicu koja je izbila u prvi plan posle prvog kruga predsedničkih izbora, u ovim uslovima je, zapravo, podela između liberalne desnice koju zagovara Nikola Sarkozi i socijaldemokratske levice kojoj naginje Segolen Roajal. Jaka podrška koju je u prvom krugu dobio centrista Fransoa Bajru (18,6 odsto glasova) i manja od očekivane koju je dobio ekstremni desničar Žan-Mari le Pen (10,4) ukazuju na jačanje centra na uštrb ekstremističkih partija. I ne samo to.
„Rezultat predsedničkih izbora diktiraće ponašanje Bajruovih birača”, prenosi „Gardijan” predviđanje jednog analitičara.
Mada je Bajru najavio da se sprema za parlamentarne izbore i mada je menadžerka njegove kampanje poručila: „Nismo na prodaju”, jasno je da će njegovo biračko telo od sedam miliona glasača da odigra krupnu ulogu u drugom krugu. Stoga se grozničavo očekuje konferencija za novinare najavljena za danas po podne.
Mada je Sarkozi rekao da neće praviti nikakve kompromise, on je sa svojim savetnikom pozvao pristalice Bajruove Unije za francusku demokratiju da se pridruže „predsedničkoj većini”, rekavši da su dobrodošli. Iz tabora Roajalove oglasio se njen životni saputnik Fransoa Oland, inače šef Socijalističke partije, rekavši da bi svako pregovaranje sa Bajruom značilo nedostatak poštovanja prema njegovim biračima. Nešto slično je rekao i sam Bajru.
„Ja nisam vlasnik svojih birača, niti glasova koje su mi dali. Zadržaću svoju samostalnost”, prenosi „Njujork tajms” njegove reči.
S druge strane, levica sprema ujedinjenje, jer je, smatraju analitičari, njihova rasutost na šest kandidata bila tragična greška (ostalih pet kandidata osvojilo je ukupno oko 10 odsto glasova). Veteranka Arlet Lagijer se pridružila apelima da se levi blok ujedini, koji su stigli od Mari-Žorž Bife i Olivjea Bezansnoa i potvrdila da će podržati Segolen Roajal.
Pitanje je kome će se okrenuti Bajruovi glasači, među kojima ima i desničara i levičara. „Gardijan” objašnjava profil Bajruovih glasača, tvrdeći da mnogi od njih pripadaju takozvanoj bobo grupaciji, predstavnicima (najpribližnije rečeno) „buržujske boemije” (les bourgeois-bohemes). Reč je o obrazovanoj građanskoj klasi koja je neka vrsta pandana za američke japije. Američki čitaoci izraz bobo poistovećuju sa kolumnistom „Njujork tajmsa” Dejvidom Bruksom koji je izmislio ovu kovanicu u knjizi „Bobo u raju” i koji u toj knjizi britko i duhovito secira njihov životni stil. Ipak, izraz bobo u Americi nikada nije masovno prihvaćen, ali je odomaćen u Francuskoj zato što je reč boem francuskog porekla.
Oni koji sebe predstavljaju kao boboe skupljaju se u poznatom „Kafe de Flor” (gde su Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar vodili filozofske debate), lepo se odevaju, jedu zdravu organsku hranu, prate kulturu i ne mogu da odole privlačnosti političkih opcija kakve, na primer, nude trockisti, zeleni ili altermondijalista Žoze Bove. Sve donedavno o njima se pisalo s ironijom, ali sada će verovatno postati meta udvaranja i desnice i levice.
Uglavnom levičarski nastrojeni, predstavnici grupacije bobo su u ovim predsedničkim izborima u velikom procentu glasali za Fransoa Bajrua zato što ih, kako su neki od njih objasnili za „Gardijan”, Sarkozi plaši ili su želeli da kazne Socijalističku partiju zbog loše kampanje. U lideru Unije za francusku demokratiju našli su opciju koja bi pomogla Francuskoj da prevaziđe bolesnu situaciju u kojoj se našla i zbog nedostatka morala. Za duel Sarkozi–Roajalova priznaju da još nisu našli ključ.

Ostale vestiArhiva