Sa 218 glasova "za" i 208 "protiv", Predstavnički dom je odobrio 124 milijarde dolara vredan budžet za ratovanje u Iraku, ali i naložio predsedniku Džordžu Bušu i generalima da do 1. oktobra počnu, a do aprila sledeće godine okončaju povlačenje američkih snaga sa iračkog ratišta.
Predsednik Džordž Buš već mnogo puta do sada najavio da će ukoliko se zakon usvoji staviti na njega veto
Posle više nedelja rasprave republikanaca, iz čijih redova je i predsednik, i demokrata, koji se oštro protive ratnoj politici Džordža Buša, zakon o ratnom finanasiranju usvojen je.
Za ratni budžet zakon odobrava 100 milijardi dolara, ali pod jednim uslovom: da američka vojska počne povlačenje u oktobru i da konačno izađe iz Iraka do kraja marta naredne godine.
"Gospođo predsedavajuća, ovaj kongres ima ustavnu odgovornost za rat pred američkim narodom", rekao je u Predstavničkom domu predstavnik demokrata Tim Volc.
"Predsednik će imati priliku da zakon potpiše na četvrtu godišnjicu od kada je proglasio da je misija završena. Ja i ogromna većina američkog naroda ga pozivamo da to učini", rekao je on.
Naime, akt, ako ga potvrde oba doma američkog parlamenta, biće dostavljen Bušu na potpisivanje 1. maja, odnosno na četvrtu godišnjicu njegovog čuvenog govora, kojim je obznanio da je "misija SAD u Iraku uspešno okončana".
Predsednik Džordž Buš više puta do sada rekao je da takav zakon neće potpisati i da će na njega uložiti veto, a sigurno je da će to i uraditi. Povlačenje vojske za njega znači odustajanje, ostavljanje posla nezavršenim, kao što je mnogo puta do sada i rekao.
Republikanci su i dalje uz predsednika i nazivaju rok dat u zakonu rokom za predaju, kaže republikanac Džon Karter.
"Nama ne treba 535 generala da iz Vašingtona komanduju našom vojskom, nama trebaju profesionalci. Krajnje je vreme da demokrate učine pravu stvar i odobre zakon koji će finansirati našu vojsku u teškoj misiji", rekao je Karter.
Zakon će se naći i pred Senatom, gornjim domom Kongresa, koji takođe kontrolišu demokrate. Ali, ukoliko Buš uloži veto, demokrate će biti nemoćne da veto obore jer ima za to treba dvotrećinska većina, koju nemaju.
U slučaju veta biće potrebne privremene mere da obezbede finansiranje do leta.

Nalog za saslušanje Kondolize Rajs
Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs moraće da se govori u maju o obrazloženjima za napad na Irak.
Odbor za nadzor i vladine reforme Predstavničkog doma američkog Kongresa naložio je Rajsovoj da se pojavi na saslušanju o obrazloženjima administracije predsednika Džordža Buša za napad na Irak 2003. godine.
Republikanci nisu podržali tu odluku, ali demokrate imaju većinu u Kongresu.
Demokrate su izjavile da žele da čuju šta je ona znala o upozorenjima Bušove administracije, za koja se kasnije ispostavilo da su lažna, da je režim tadašnjeg iračkog predsednika Sadama Huseina kupovao uran u Nigeru radi proizvodnje nuklearnog oružja, prenele su agencije.

Većina Amerikanaca želi rok
Većina Amerikanaca smatra da pobeda u Iraku više nije moguća i slaže se sa demokratama da je potrebno utvrditi tačan rok povlačenja američkih snaga iz te zemlje.
Prema anketi koju danas objavljuju TV stanica NBC i "Vol strit džornal", 56 odsto Amerikanaca podržava demokrate koji traže utvrđivanje rokova za povlačenje američkih vojnika, dok samo 37 odsto anketiranih podržava predsednika Buša koji se protivi skorom povlačenju.
Isto istraživanje javnog mnjenja pokazuje da 55 odsto Amerikanaca smatra da "pobeda u Iraku" više nije moguća, dok suprotno mišljenje ima 36 odsto ispitanika.
Čak 66 odsto Amerikanaca smatra da zemlja ide u pogrešnom pravcu, a samo 22 odsto njih podržava kurs aktuelne američke administracije, pokazala je anketa sprovedena u aprilu.
U sličnom istraživanju, koje je urađeno u martu, broj Amerikanaca koji su smatrali da njihova zemlja ide u pogrešnom pravcu bio je manji i iznosio je 58 odsto.

Ostale vestiArhiva