Skupština Srbije izabrala je u utorak, u rani jutrnjim satima, Tomislava Nikolića zamenika predsednika Srpske radikalne stranke, za predsednika parlamenta.
Za Nikolića su glasala 142 poslanika: poslanici SRS-a, Demokratske stranke Srbije (DSS), Nove Srbije (NS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).
Kandidat Demokratske stranke Milena Milošević dobila je podršku 99 poslanika - iz redova te stranke, Liberalno-demokratske partije, G17 Plus i stranaka manjina.
Troje poslanika bilo je uzdržano.
Poslanici su glasali javno, prozivkom, nakon skoro 15 sati rasprave u okviru konstitutivne sednice, započete još 14. februara.
Odmah nakon glasanja, sednicu su napustili poslanici DS-a, G17 Plus i Liberalno-demokratske partije.

Nikolić: Nisam opasnost za Srbiju
Pošto je preuzeo predsedavanje sednicom, Nikolić je zahvalio poslanicima, poručio da "nije opasnost za Srbiju" i zakazao nastavak sednice za utorak u 14 časova.
Izjavio je i da očekuje predloge za potpredsednike parlamenta i za članstvo u odborima.
Novi predsednik je poručio je da će u skupštini vladati demokratija, kao i da se za SRS saradnja sa svim strankama svodi samo na onu u parlamentu.
Nakon što su proglašeni rezultati glasanja, Nikolić je preuzeo predsedavanje sednicom od poslanice SPS-a Borke Vučić koja je to činila kao najstariji poslanik saziva.
On je zahvalio poslanicima, ali i gledaocima skupštinskog zasedanja koje je RTS direktno prenosio.
Za 12 sati Nikolić je zakazao konsultacije sa šefovima poslaničkih klubova i "zamolio" je da se pripreme predlozi za članstvo u odborima i predlozi za potpredsednike parlamenta.
Novinarima u skupštinskom holu, Nikolić je rekao da parlament čeka podnošenje izveštaja pregovaračkog tima za Ksoovo i Metohiju, da bi mogao, "ako postoji dobra volja", da pristupi izradi niza zakona koje nalaže Ustavni zakon - o lokalnoj samoupravi, predsedniku, vojsci.
Nikolić je kazao da će pokušati da ubedi stranke da svi ti zakoni budu usvojeni "čak i ako bude predizborna kampanja".
Po njegovim rečima, podrška koju je za njegov izbor dala DSS bila je "isključivo" za to, kao i "verovatno" za izbor potpredsednika u toku dana.
"Ni o čemu se drugom nismo dogovarali, niti je to ovog časa moguće. Mi uopšte ne mislimo na vladu niti nam je želja da u ovom sazivu bez izbora učestvujemo u bilo kakvoj vladi ni podršci bilo kakvoj vladi. Za nas se saradnja sa svim strankama svodi na saradnju u parlamentu", zaključio je Nikolić.
On je ocenio da je Boris Tadić kao šef države morao da nekome poveri mandat i da će biti veoma rizično da raspusti skupštinu a da to nije učionio.

Biografija Tomislava Nikolića
Tomislav Nikolić rodjen je 15. februara 1952. godine u Kragujevcu. Po zanimanju je gradjavinski tehničar. U Kragujevcu je studirao na Pravnom fakultetu, ali je školovanje prekinuo i zaposlio se.
Karijeru je započeo u Gradjevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd-Bar, radio je u Majdanpeku, Priboju, Trebinju, Beogradu i drugim mestima širom bivše Jugoslavije.
U firmi "22. decembar" bio je šef investicija u periodu od 12 godina, a dve godine i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.
Nikolić se partijski prvi put angažovao u Narodnoj radikalnoj stranci u Kragujevcu. Na njegovu inicijativu došlo je do ujedinjenja te stranke i mesnih odbora Srpskog četničkog pokreta Vojislava Šešelja i stvaranja nove stranke 23. februara 1991, pod nazivom Srpska radikalna stranka.
Za predsednika SRS izabran je Vojislav Šešelj, a Nikolić za potpredsednika. Kasnije je tri puta biran za zamenika predsednika stranke, poslednji put na Sedmom otadžbinskom kongresu stranke 8.
oktobra 2006. godine.
Nikolić je od 1992. godine poslanik u Skupštini Srbije i jedini poslanik koji je biran u svaki saziv od 1992. godine.
Zajedno sa Vojislavom Šešeljom, 1995. godine osudjen je na tromesečnu kaznu zatvora koju je izdržavao u Gnjlanu.
U martu 1998. godine izabran za potpredsednika Vlade Srbije, a krajem 1999. godine za potpredsednika Savezne vlade SRJ.
Učestovao je na predsedničkim izborima 2000. godine i osvojio treće mesto iza Vojislava Koštunice i Slobodana Miloševića.
Na predsedničkim izborima 2003. godine dobio je najviše glasova, ali zbog nedovoljne izlaznosti nije postao predsednik.
Na ponovljen izborima 2004. u prvom krugu osvojio najviše glasova, a u drugom krugu izgubio od Borisa Tadića.
Šef je poslaničke grupe SRS koja je sa 81 poslanikom najbrojnija u skupštini.
U mladosti se bavio atletikom.
Objavio je 12 knjiga, medju kojima su "Rovovi u narodnoj skupštini", "Kad padne vlada", "Milošević pada" i "Od početka".
Oženjen je Dragicom i ima sinove Radomira i Branislava.

Ostale vestiArhiva