Američki ambasador za pitanja ratnih zločina Klint Vilijamson izjavio je da se najtraženiji haški begunci Radovan Karadžić i Ratko Mladić nalaze u Srbiji.
"Prema našim saznanjima Vlastimir Djordjević je u Rusiji i sa Rusima smo o tome razgovarali u više navrata. Tribunal tvrdi da je on zaista tamo. Bez jasne informacije gde je on, ne možemo mnogo uraditi. Prema većini indicija iz proteklih godina, Karadžić je najverovatnije u Srbiji. Kao i Mladić. Za njega imamo dosta jake dokaze da je u Srbiji. Ne znamo s potpunom sigurnošću gde je Goran Hadžić, a nije jasno da li je Stojan Župljanin u Srbiji ili RS. Nastavljamo vršiti snažan pritisak na vlasti Srbije da tragaju za njima i uhapse ih kada ih lociraju, jer najviše indicija upućuje, kao što sam već rekao, na to da je većina begunaca upravo tamo", rekao je Vilijamson.
Vilijamson je za "Dnevni avaz" rekao da misli da je Haški tribunal u poslednje vreme relativno zadovoljan saradnjom sa Srbijom i RS.
"Ostalo je još pet begunaca na slobodi. Ako su neki od njih u Srbiji, jasno je da je za policiju RS to prepreka. No, oni mogu uraditi dosta u vezi sa suzbijanjem mreže podrške, bez obzira na to da li se ona proteže na Srbiju ili ne. Saradnja policije RS i Obaveštajno-sigurnosne agencije BiH sve je bolja i to nam je drago. Pitanje hapšenja preostalih begunaca je regionalni problem. Radovan Karadžić i Ratko Mladić, posebno, koriste pogranično područje, prelaze iz RS u Srbiju, Crnu Goru, možda Makedoniju...", istakao je Vilijamson.
Plan Saveta bezbednosti, osnivača Haškog tribunala, je da se sudjenja završe do kraja naredne godine, a žalbeni postupak do kraja 2010. godine. Vilijamson kaže da ako Mladić bude uhapšen malo pre isteka tog roka, Amerika će zatražiti neku vrstu fleksibilnosti.
"Čak i ako ovi begunci ne budu uhapšeni do predvidjenog roka, osigurat ćemo da se potraga za njima nastavi i da im se nakon hapšenja sudi pred Medjunarodnim sudom. Sa članovima Saveta bezbednosti i Tribunalom razradjujemo ideje u tom smislu. Postoji nekoliko opcija za to, koliko znam: pri Medjunarodnom krivičnom sudu bio bi formiran odel koji bi se bavio time, ili bi bio napravljen ad hoc sud koji bi procesuirao uhapšenike kako oni pristižu, ili bi zemlje EU napravile neku vrstu mini tribunala", naglasio je Vilijamson.
Vilijamson kaže da će Savet bezbednosti doneti odluku o nasledniku glavnog tužioca, na preporuku generalnog sekretara. On je pohvalio rad Karle Del Ponte kao glavnog tužioca Haškog tribunala i, posebno, hapšenje Zdravka Tolimira: "Koliko mi znamo, Zdravko Tolimir uhapšen je u RS, blizu granice. Kako je on tamo dospeo, to je nejasno. Ima veoma mnogo špekulacija. Sam Tolimir iznio je jednu verziju, vlasti u Beogradu i Banaluci drugu... Na kraju, videćemo šta se to stvarno desilo. Mada, moram reći da me ne zanima mnogo kako je on došao tamo, bitno je da je pritvoren i da ima pošten tretman, da nije mučen tokom hapšenja. Same okolnosti hapšenja nisu nam posebno bitne".

Ostale vestiArhiva