Parafiranje sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji sa Evropskom unijom trebalo bi očekivati početkom oktobra, kaže za „Blic“ Tanja Miščević, šefica Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU. Tačan datum poslednje runde pregovora Srbije i EU o sporazumu o stabilizaciji još uvek nije potvrđen jer Evropska komisija ne radi u avgustu, ali je predviđeno da se ona održi 10. septembra.
- Tada bi trebalo da se usaglasimo oko svih elemenata. Predviđeno je usaglašavanje čitavog teksta sporazuma, svih aneksa i protokola. Nakon poslednje runde, koja je održana 13. jula, ostao je da se usaglasi samo jedan član, koji se odnosi na trgovinu proizvodima koji sadrže visok procenat šećera - kaže za „Blic“ Tanja Miščević, šefica vladine Kancelarije za priduživanje EU, dodajući da je potrebno još i konačno usaglašavanje liberalizacije trgovine poljoprivrednim proizvodima. Takođe, protokol o drumskom transportu se usaglašava.
- Kad se završe pregovori, čeka se parafiranje sporazuma. Prema optimističnoj varijanti, to bi moglo da se dogodi već krajem septembra, ali realno je očekivati da to bude početkom oktobra. Jer tekst mora da bude predstavljen Odboru koga čine predstavnici svih zemalja članica, a one mogu imati poseban interes za pojedine proizvode i tražiti dodatna usaglašavanja - objašnjava Miščević, navodeći da nakon toga ide potpisivanje sporazuma, što je nešto duža procedura. Ipak, Miščević ističe da je „naš cilj da se to završi do kraja godine“.
Inače, Vlada Srbije bi danas trebalo da usvoji novi akcioni plan o usklađivanju domaćeg zakonodavstva s propisima Evropske unije. Predsednik skupštinskog Odbora za evropske integracije Miloš Jevtić izjavio je Tanjugu da parlament do novembra treba da usvoji 41 zakon, što je jedan od uslova da naša zemlja dobije pozitivnu ocenu u novom izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija. On je dodao da se ti zakoni mogu grupisati u nekoliko kategorija, od kojih prva grupa proizlazi iz Zakona za sprovođenje Ustava. To su, pre svega, izbor državne revizorske institucije i izbor guvernera Narodne banke Srbije, kao i zakoni o savetu za nacionalnu bezbednost, o pravosuđu, Visokom savetu sudstva, sudijama, sudovima i javnom tužilaštvu. U drugu grupu spadaju zakoni koji se tiču liberalizacije viznog režima, poput zakona o azilu, državnoj granici, zaštiti ličnih podataka, putnim ispravama (novim pasošima).
„Posebno značajani zakoni za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju su zakon o zaštiti konkurencije, zakon o kontroli državne pomoći i izmene Zakona o javnim nabavkama“, precizirao je Jevtić.

Ostale vestiArhiva