Prema podacima Evropske unije, šumski požari koji su tokom jula zahvatili delove južne Evrope bili su među najgorima u istoriji.
Evropska komisija - koja je izvršno telo Unije - saopštila je da od kada se o tome beleže podaci u Evropi nikada u mesecu julu nije uništeno toliko šume kao ove godine.
Predstavnici komisije su saopštili i da rade na predlogu o stvaranju evropskih snaga za brzo reagovanje u situacijama kada šume na starom kontinentu ponovo budu zahvćene požarima.
U Briselu ističu da je zbog klimatskih promena i globalnog otopljavanja neophodna tešnja saradnje među evropskim zemljama u borbi protiv šumskih požara.
Sezona požara je tek počela, a vatra je već odnela više od 3.300 kvadratnih kilometara šume - skoro isto onoliko šume koliko je izgorelo tokom čitave prošle godine, upozorava komisija.
Satelitski snimci pokazuju da su najteže pogođene Grčka, Bugarska, Hrvatska i Italija; samo u te četiri zemlje izgorelo je bezmalo 2.230 kvadratnih kilometara šume.
U Hrvatskoj je tokom jula zabeleženo čak 800 požara, što je više nego tokom bilo kog leta u poslednjih 10 godina.
Prema rečima predstavnika Evropske komisije, sada je situacija zbog talasa velikih vrućina najteža na jugozapadu kontinenta, u Portugaliji i Španiji, posebno na Kanarskim ostrvima koja se nalaze u Atlantskom okeanu uz zapadnu obalu Afrike, ali su deo španske teritorije.
Vatrogasne službe na Kanarima još uvek se bore protiv dva velika požara, na ostrvima Tenerife i Gran Kanaria, na kojima je vatra već progutala oko 20 odsto šume, a hiljade ljudi je evakuisano iz svojih domova.

Vreli talasi u Evropi sve duži
Trajanje vrelih talasa na evropskom kontinentu se udvostručilo, a broj ekstremno vrelih dana gotovo utrostručio u poslednjih 100 godina, pokazala je studija sprovedena na Univerzitetu u Bernu, u Švajcarskoj. Kako je preneo AP, studija je samo još jedan dokaz o globalnim klimatskim promenama.
Prema rečima Pola dela Marte, šefa istraživačkog tima iz Berna, vreli talasi, poput onog koji je u leto 2003. godine izazvao smrt hiljada ljudi širom Evrope i milione evra štete u poljoprivredi, postaće sve uobičajenija pojava s globalnim otopljavanjem.
Na osnovu podataka iz čitave Evrope, autori studije su zaključili da vreli talasi danas traju u proseku tri dana, a da se ponekad protežu i na čitave dve sedmice. Još 1880. godine trajali su u proseku dan i po. Studija je takođe pokazala da i najmanje temperaturne promene mogu drastično da produže trajanje vrelih talasa.

Ostale vestiArhiva