Posle 15 godina pauze, Rusija je obnovila letove strateških nuklearnih bombardera u međunarodnom vazdušnom prostoru, kao poslednji u nizu znakova obnove vojne mašinerije koja je bila ponos Sovjetskog saveza. Odluku o obnovi patroliranja bombardera, koje je bilo redovno u eri hladnog rata, doneo je lično predsednik Vladimir Putin tokom zajedničkih rusko-kineskih manevara na Uralu.
Kako prenosi Bi-Bi-Si (BBC), nedugo zatim je ukupno 14 nuklearnih bombardera poletelo sa sedam aerodroma u Rusiji na misije iznad Atlantskog i Pacifičkog okeana, praćeno budnim okom radarskih sistema članica NATO.
„Ruska federacija je od 1992. godine jednostrano obustavila letove svoje strateške avijacije u udaljenim zonama borbenog dežurstva. Nažalost, nisu sve zemlje sledile naš primer i zbog toga su nastali određeni problemi za bezbednost Rusije. Zato sam i doneo odluku da budu nastavljeni letovi ruske strateške avijacije“, rekao je Putin, misleći na SAD.
Bela kuća je uzdržano reagovala na vesti iz Rusije, navodeći da obnova patroliranja ruskih bombardera ne znači i pogoršavanje odnosa Moskve i Vašingtona i ne predstavlja novu stratešku pretnju. Pre nedelju dana, ruski strateški bombarderi su po prvi put doleteli do američke baze na ostrvu Gvam u Pacifiku.
Manevrima na Uralu prisustovao je i kineski predsednik Hu Đintao, a u ratnim igrama u kojima je učestvovalo 6.000 ruskih i kineskih vojnika naglasak je bio na antiterorističkim operacijama. Vojnoj vežbi je kao gost prisustvovao i Mahmud Ahmadinedžad, predsednik Irana. Velika vojna vežba ukazuje na sve veći strateški značaj energentima bogatih centralnoazijskih država koje se suočavaju sa nizom bezbednosnih pretnji.
„Rusi nagoveštavaju da bi njihova flota mogla da se vrati u Sredozemlje, koristeći, najverovatnije, sirijske luke. Putin je upozorio da Rusija mora da modernizuje svoj nuklearni arsenal da bi parirala planovima Bušove administracije da izgradi antiraketni štit u Evropi. Možda drugi hladni rat još nije počeo, ali nema sumnje da je ruska spoljna politika postala agresivnija, pošto je procenjeno da su interesi Moskve isuviše dugo bili ignorisani. Poruka je jasna - Rusija se vratila i sada je važan igrač na međunarodnoj sceni“, smatra Džonatan Markus, ekspert Bi-Bi-Sija za međunarodne odnose. Obnavljanje patroliranja znak je i da je Rusija ekonomski ojačala posle decenije krize. Glavni razlog za to je rast cena nafte na svetskom tržištu, što je napunilo budžet Kremlja za vojsku. Moskva je za armiju 2007. izdvojila 30 milijardi, a 2000. izdvajanje za vojsku bilo je svega 7,3 milijardi dolara.

Odgovor na štit SAD u Evropi
Džejms F. Kolins, ambasador SAD u Rusiji od 1997. do 2001. godine, kaže da je odluka Putina o obnovi letova bombardera zapravo poruka svima koji misle da će Putin omekšati po pitanju nacionalne bezbednosti uoči predsedničkih izbora 2008. „Putinova naredba je i deo odgovora na planove Amerike da razmesti antiraketni štit u Evropi. Putin istovremeno želi dijalog sa Zapadom, ali povlači poteze kojima govori da Rusija može da odgovori i vojno, odnosno, da ima dovoljno potencijala za to“.
Pre dve nedelje, u Podmoskovlju je instaliran najsavremeniji protivvazdušni i protivraketni sistem S-400 za odbranu Moskve od eventualnog napada.
Istovremeno počela je i serijska proizvodnja interbalističkih projektila „bulava“.

Ostale vestiArhiva