Osnovni cilj atletičara Srbije (ovog puta još uvek pod imenom sada već nepostojeće SCG) bio je da iskoriste takmičenje Druge divizije - B grupe Kupa Evrope i izbore vizu za jače društvo u narednoj sezoni. Uspeli su u naumu sportisti koje su predvodili kapiteni Olivera Jevtić i Dragan Perić, što je neminovno izazvalo zadovoljstvo kod ljubitelja atletike i samih protagonista na tartan stazi novosadskog Gradskog stadiona. Plavi su, u obe konkurencije, osvojili drugo mesto i u 2007. godini naći će se u kvalitetoj i mnogo snažnijoj konkurenciji.Hoće li imati snage i moći da se zadrže u njoj, ili će ponovo “plesati samo jedno leto”, tema je za neki drugi tekst, ovoga puta bitno je da su ispunili sportski cilj i obradovali oko 3.500 gledalaca koliko ih je pratilo dvodnevno takmičenje.

Kod muškaraca su trijumfovali Bugari, kod dama su Kipranke bile najuspešnije. Stručnjaci će reći da je rasplet očekivan, s tim da su Srbi možda i nadmašili vlastiti potencijal i izvukli maksimum iz sebe. Bila je uočljiva velika motivacija kod plavih, ogromna želja da u dresovima SCG udare snažan temelj daljem razvoju srpske atletike. Sjajni nastupi Olivere Jevtić, Sonje Stolić, Ivane Španović, Slavice Semenjuk, Dijane Šefčić, Biljane Jović i Dragane Tomašević s jedne, a Dragana Perića, Mirka Petrovića, Branka Đuričića, Bojana Maljkovića i Dušana Markeševića s druge strane, obeležili su lepe uspehe plavih.

Imali su sjajne rivale u takmičarima iz čak 10, odnosno 11 evropskih zemalja, ali nisu poklekli i pokazali su da potencijal u Srbiji postoji. Uslovi su, doduše, i dalje najveći problem za njegov razvoj, ali je stručnjacima bitno saznanje da materijala ima i da ga valja obrađivati dok ne dostigne željeni kvalitet.

Uz takmičarske ciljeve samih sportista, novosadski organizatori, na čelu sa Stevanom Zorićem i Nebojšom Vujkovim, polagali su test zrelosti pred ljudima iz Evropske atletske asocijacije. Novi Sad se našao među kandidatima za organizaciju juniorskog Evropskog prvenstva 2009. godine i sada je pod budnim okom odgovornih u evropskoj “kući atletike”, koja je, čini se, naklonjena i ima simpatija prema najvećem vojvođanskom gradu.

- Puno je segmenata o kojima moramo da vodimo računa, kao i stvari koje moramo da napravimo ili popravimo do odluke kojem gradu će biti poverena organizacija juniorskog EP - rekao je Stevan Zorić. - Odluku po ovom pitanju EAA će doneti u martu 2007. godine, a do tada ćemo imati još nekoliko inspekcija koje će procenjivati šta i koliko smo uradili po sugestijama koje smo dobili od odgovornih ljudi. Optimista sam, mada smo svi svesni da nas čeka veliki posao u mesecima koji dolaze.

Novi Sad, naš je utisak, ima potencijal za organizaciju jednog ovako velikog i važnog takmičenja, ali je sigurno i to da mora da ispravi čitav niz pre svega tehničkih nedostataka. Najpre po pitanju instaliranja semafora, potom i reflektora, kompjuterskog sistema ... Dobra volja, nažalost, nije dovoljna, kao ni ogromni entuzijazam koji ispoljavaju atletski poslenici grada. Uz pomoć Grada, koji je stao uz atletiku, reč nemoguće ne može i ne sme da postoji, tako da ostaje nada da će svi neophodni radovi biti urađeni na najbolji način i da će u martu iduće godine u naš grad stići lepe vesti iz EAA. Baš kao što su lepe rezultate prošlog vikenda ostvarili atletičari i atletičarke iz Srbije.

Ostale vestiArhiva