Konferenciju su organizovali austrijsko-francuski Institut za približavanje Evropi, francuski Institut za međunarodne odnose i slovenački Centar za evropsku budućnost. Više od 30 učesnika konferencije u Ljubljani tokom dva dana govori o budućnosti Kosova i njegovom socijalnom i ekonomskom razvoju.

Juče su se čule mahom poznate stvari, kako od predstavnika srpske i kosovske strane, tako i od predstavnika UNMIK-a. Albert Roan, zamenik Martija Ahtisarija, ponovio je da posle konflikta na Kosovu, koji je neuporediv s bilo kojim u svetu, u traženju rešenja nema vraćanja na staro, odnosno na period pre 1999, i da bilo koje rešenje statusa do kog se dođe mora biti prihvatljivo za žitelje Kosova.

Roan je podsetio i na suprotne stavove koje su srpska i kosovska strana zauzele pre početka pregovora u Beču i dodao da je srpski stav tanak i nerazuman, a kosovski pragmatičan i konstruktivan, ali bez mogućnosti kompromisa.

Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek je za slovenačke medije dodao da nikakva autonomija Kosova ne dolazi u obzir.

Kako se moglo očekivati, srpska i kosovska strana su predstavile suprotna viđenja privatizacije na Kosovu, pri čemu je Ahmet Šalja, zamenik direktora Kosovske poverilačke agencije, svoje predavanje naslovio pitanjem "Da li je privatizacija na Kosovu bila najbolja na Balkanu?", odgovorivši na to pozitivno, dok je šef ekonomskog tima Srbije za Kosovo Nenad Popović ponovio da Srbija traži moratorijum na privatizaciju i da do sada u toj privatizaciji nije učestvovao nijedan strani investitor. Popović je stav Srbije potkrepio i stavom Svetske banke, koja smatra da je Kosovo i dalje područje visokog rizika za ulaganja, zbog čega posebno treba odložiti privatizaciju velikih sistema, kao što je Trepča. Popović za B92 kaže da to ne znači da Srbija ne želi da sarađuje, i da je upravo suprotno, jer Srbija već nekoliko meseci poziva Kosovo da se što više sarađuje na rešavanju svakodnevnih ekonomskih problema.

Neočekivano, srpska i kosovska strana juče su u jednom trenutku našle zajednički jezik, saglasivši se da je potrebna saradnja oko privatizacije na Kosovu jer cilj nije da preduzeća budu rasprodata budzašto i prvom kupcu, već profesionalnim, stranim ulagačima i po što boljoj ceni.

Ostale vestiArhiva