Srbija ne preti nikome. Ona je ta kojoj prete kada najavljuju nasilje Albanaca ako ne dobiju nezavisnost, kada pojedini visoki zvaničnici važnih zemalja prete da će jednostrano priznati nezavisnost Kosova i kada se kaže da će odluka o statusu Kosova biti doneta van Saveta bezbednosti UN. Kompromis oko statusa Kosova je lako dostižan, dovoljno je da poštujemo Povelju Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1244 i Završni akt iz Helsinkija - neumorno je ponavljao srpski premijer Vojislav Koštunica najvišim evropskim zvaničnicima u Briselu tokom svoje jednodnevne posete.
- Hamletovska dilema pred kojom se nalazi svet u pregovorima o statusu Kosova je: da li da poštuje međunarodno pravo i Povelju UN ili da ih ne poštuje. Očekujemo od EU da podrži Srbiju - rekao je srpski premijer, koji je imao odvojene razgovore sa predsednikom Evropskog parlamenta Hansom Gertom Peteringom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom, a zatim radni ručak s predsednikom Evropske komisije Žozeom Manuelom Barozom i komesarom za proširenje EU Olijem Renom.
Koliko god je premijer Koštunica insistirao na usvojenoj državnoj politici prema Kosovu i Metohiji, toliko su evropski zvaničnici ostali nepokolebljivi u njihovim stavovima.
- Čini se da je dogovor u Savetu bezbednosti o statusu Kosova nedostižan, ali treba pokušati svim raspoloživim snagama da stignemo do rešenja u sledeća tri meseca pregovora - rekao je Petering.
Visoki predstavnik EU Havijer Solana bio je vrlo uzdržan u izjavama o Kosovu, ali je podvukao da će se pregovarački proces završiti 10. decembra.
- EU se maksimalno angažovala na pronalaženju rešenja za status Kosova i želimo da vidimo rešenje do 11. decembra. "Trojka" će poslati izveštaj generalnom sekretaru UN Ban Ki-Munu. On će izveštaj proslediti Savetu bezbednosti na diskusiju. Kako će ići ta diskusija i kako će se završiti, to ne znam - rekao je Solana apelujući na sve strane u procesu da se uzdrže od izjava koje bi mogle da ugroze ishod pregovora.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo rekao je da podržava Ahtisarijev plan, ali da se u novoj fazi pregovora treba koncentrisati na pronalaženje rešenja.
- Verujemo da može biti postignut napredak u ovoj fazi pregovora i da možemo stići do multilateralnog rešenja ako sve strane budu konstruktivne i maksimalno angažovane - rekao je Barozo.
Pored Kosova i Metohije, u razgovorima srpskog premijera i evropskih prvaka pričalo se najviše o evropskim integracijama Srbije. Za razliku od kosovskog pitanja, sagovornici su postigli visok stepen saglasnosti. Svi od reda - Solana, Barozo, Petering - bili su puni hvale za Srbiju, njene kapacitete i tim koji je vodio pregovore sa EU o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.
Visoki predstavnik EU želeo je posebno da naglasi da su potpisivanje SSP i rešavanje statusa Kosova dva razdvojena pitanja i da ih ne treba posmatrati kao uloge za trgovinu, jer će oni biti rešeni odvojeno.
Premijer Koštunica je istakao da je u pregovorima o SSP Srbija pokazala na delu da je spremna za članstvo u EU i potvrdio spremnost Srbije da ispuni i poslednji politički uslov koji je deli od potpisivanja SSP - puna saradnja sa Haškim tribunalom.

Nema podele
Premijer Koštunica je energično demantovao napise u prištinskom dnevniku "Koha Ditore" da je poslao Vojina Lazarevića da, iza leđa ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića, ispita mogućnost podele Kosova po evropskim prestonicama.
- "Koha ditore" laže. Srbija je protiv podele Srbije, a samim tim i Kosova. Mi se od početka principijelno zalažemo za poštovanje međunarodno priznatih granica. Ne razmišljamo ni o podeli, ni o trgovini, ni o bilo kakvim dilovima u vezi Kosova. To je naš nepromenjiv stav - naglasio je Koštunica.

Optimizam sve veći
Na pitanje "Novosti" da li se u Beograd vraća sa više optimizma posle susreta sa evropskim liderima, premijer Koštunica je odgovorio.
- Vraćam se u Beograd s više optimizma jer, što više pričamo o Kosovu sa našim sagovornicima iz međunarodne zajednice, sve smo uvereniji da branimo nešto što je apsolutno u saglasnosti sa međunarodnim pravom i da bitka za Kosovo nije bitka samo za Srbiju, već za nešto mnogo više, za međunarodno pravo i principe.

Možda nisu u Srbiji
Srbija je svesna svojih obaveza i mi smo već pokazali našu posvećenost saradnji s Haškim tribunalom jer smo uspeli da na ovaj ili onaj način obezbedimo da se optužena lica nađu u Hagu. Treba imati na umu da ljudi koje tražimo možda nisu u Srbiji, u šta smo se mogli uveriti u poslednjih nekoliko meseci kada je jedan od optuženih pronađen u Crnoj Gori. U interesu je Srbije da što pre dostignemo punu saradnju s Haškim tribunalom - poručio je premijer Koštunica.

Ostale vestiArhiva