Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je juče da je pozicija Srbije sada ipak bolja nego kada su počeli pregovori o budućem statusu Kosova i Metohije i istovremeno upozorio da je situacija i dalje teška, jer još nije izbegnuta opasnost jednostrane nezavisnosti Kosova. Uoči sastanka, zakazanog za 14. oktobar u Briselu, Tadić je rekao da su u toku razgovori o tome da li će sledeća runda pregovora biti posvećena tehničkim pitanjima ili će to opet biti pregovori na nivou predsednika, ponovivši da Beograd insistira na razgovorima o statusu, ali da albanska strana to ne želi. „Smatramo da je o svemu moguće pregovarati, osim o granicama naše zemlje, njenom suverenitetu i integritetu”, naglasio je Tadić i založio se, kako su preneli mediji, za razradu pitanja suštinske autonomije, uključujući i predlog o davanju kosovskim Albancima statusa najpovlašćenije etničke zajednice. „U tom kontekstu, spremni smo da idemo dalje sa fleksibilnim predlozima, ali o suverenitetu i integritetu Srbije ne možemo da pregovaramo, niti hoćemo”,. poručio je Tadić i istakao da rešenje u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u ovom trenutku ne bi moglo biti doneto na štetu Srbije zbog principijelne pozicije Rusije, ali i predstavnika Kine, Južnoafričke Republike, Konga, Paname, Perua...
Tadić je naveo da su neke zemlje, poput Holandije, promenile stav i zalažu se za rešenje statusa Kosova u UN, što je veliki pomak u odnosu na stanje pre šest ili sedam meseci. Tadić je preneo da mu je predsednik Kipra rekao da njegova zemlja nikada neće priznati nezavisnost Kosova, čak i kada bi je Srbija priznala, na šta ga je on uverio da to Srbija nikada neće učiniti.
Navodeći da je stav SAD o Kosovu i dalje nepovoljan za Srbiju, Tadić je kazao da Srbija želi najbolje moguće odnose sa SAD, ali da na te odnose utiče američki stav prema Kosovu i Metohiji, apelujući na američke sagovornike da preispitaju svoju poziciju. „Oni moraju voditi računa o dugoročnim konsekvencama, a ne samo o takozvanom postizanju stabilnosti na prostoru na kojem živi dva miliona Albanaca”, objasnio je Tadić i dodao da je američke sagovornike pitao šta će biti sa prostorom na kojem živi 10 miliona Srba.
Predsednik Srbije je ocenio da je pojava paravojnih naoružanih formacija Albanaca na Kosovu dodatni argument protiv nezavisnosti Kosova i Metohije naglašavajući da ekstremizam na jednoj proizvodi ekstremizam na drugoj strani.
Zbog albanskog i srpskog ekstremizma najugroženiji će uvek biti Srbi na Kosovu i Metohiji, objasnio je Tadić i pozvao na uzdržanost i borbu protiv svakog ekstremizma.
Predsednik Srbije je osudio pojavu oblika fašizma, ekstremizma, neonacizma i rekao da država mora preventivno da radi na sprečavanju tih pojava. „I ovih dana slušamo o nekim nacionalnim strojevima i sličnim organizacijama. Svi moraju da poštuju zakone ove zemlje i odluke njenih državnih organa”, napomenuo je Tadić i rekao da će učiniti sve što je u njegovoj moći da se od ekstremizma zaštite svi građani Srbije, naročito najugroženiji, a to su Srbi na Kosovu i Metohiji.
Osvrćući se na atmosferu u pregovorima, Tadić je podsetio da je sreo sve albanske političare sa Kosova i da mu tada nije bilo prijatno, „pogotovo što imamo mnoga saznanja da su neki od njih umešani u ratne zločine”. „S druge strane, moj posao nije da biram sagovornike. Ako šaljemo poruku Albancima da želimo da im ponudimo suštinsku autonomiju i da ne želimo menjanje naših granica i ugrožavanje suvereniteta i integriteta, onda ne možemo da ne razgovaramo i da se ne pozdravimo sa ljudima kojima nudimo da ostanu u našoj zemlji”, obrazložio je Tadić.

Ostale vestiArhiva