Spoljnopolitički komitet Predstavničkog doma američkog Kongresa prihvatio je neobavezujuću rezoluciju kojom se turski zločini nad Jermenima, počinjeni tokom Prvog svetskog rata, uprkos protestima Bele kuće i besu Ankare, nazivaju genocidom.
Spoljnopolitički komitet donjeg doma parlamenta SAD, je, tako, sa 27 glasova "za" i 21 "protiv", u priličnoj meri iskomplikovao posao Stejt departmenta, koji je, na sve moguće načine pokušavao da zaustavi kongresnu osudu ubistva nekih milion i po ljudi 1915. godine.
Glavne zamerke administracije u Vašingtonu, koje su tokom prethodnog dana objašnjavali predsednik Džordž Buš, državna sekretarka Kondoliza Rajs i ministar odbrane Robert Gejts, odnose se na činjenicu da Americi nije potrebna nikakva kriza u odnosima sa Turskom, s obzirom na to da preko teritorije te države prelazi gro goriva i opreme za oko 168.000 američkih vojnika u Iraku.
Turski obračun sa Jermenima, iako ne preterano poznat, naučnici drže za prvo ozbiljno etničko čišćenje u 20. veku.
Obračun Predstavničkog doma sa turskom istorijom, medjutim, neće preterano pokvariti odnose dve države, pošto je teško očekivati da će se ovaj zakon pred punim sastavom donjeg doma parlamenta pojaviti pre decembra.
U medjuvremenu, Amerikanci, kako se čini, imaju ozbiljne teškoće da odvrate Tursku od upada na kurdske teritorije na severu Iraka, imajući u vidu da je u napadima pobunjenika u poslednja tri dana ubijeno najmanje 15 turskih vojnika.
U znak odmazde, turski borbeni avioni su u sredu bombardovali položaje Radničke partije Kurdistana, te najavili kopnenu ofanzivu sa ciljem neutralisanja gerilaca.
Istovremeno, SAD su zatražile od Ankare da pokaže uzdržanost, obećavajući da će Vašington preduzeti sve potrebne korake kako bi se kriza rešila mirnim putem.

Ankara: Rezolucija šteti odnosima SAD i Turske
Turska je saopštila da će odnosi te zemlje i SAD biti narušeni zbog usvajanja rezolucije u odboru Poslaničkog doma SAD kojom je ubistvo stotine hiljada Jermena u Prvom svetskom ratu nazvano genocidom.
"Usvajanje rezolucije u (Sopljnopolitičkom) odboru bio je neodgovoran potez, na veoma osetljivu temu, zbog kojeg će se generacijama negovani odnosi sa savezničkom i prijateljskom zemljom, zakomplikovati", saopštila je turska vlada.
"Naša vlada žali zbog ove odluke i osudjuje je. Neprihvatljivo je da turski narod bude optužen za nešto što se nikada u istoriji nije dogodilo", navodi se u saopštenju.
Turska je upozoravala SAD da bi usvajanje takve rezolucije u Kongresu štetilo bilateralnim odnosima i vojnim vezama dve zemlje.
Rezoluciju usvojenu u odboru sada treba da potvrdi Poslanički dom, kako je najavljeno, sredinom novembra, a Ankara je upozorila da će učiniti sve što može da zaustavi usvajanje rezolucije i u tom telu.
Gotovo istovetan nacrt rezolucije biće podnet na razmatranje i u Senatu. Obe rezolucije su, medjutim, isključivo simboličnog karaktera i ne zahtevaju odobrenje predsednika SAD.
Oko milion i po Jermena ubijeno je od 1915. do 1917. u Otomanskoj imperiji, što mnogi smatraju prvim genocidom 20. veka. Turska odbija da to nazove genocidom i navodi da je broj žrtava preteran. Turske vlasti takodje tvrde da su Jermeni stradali kao žtrve gradjanskog rata i pobune.
Veliki deo zaliha americkim snagama u Iraku dolazi preko Turske, a preko te zemlje snabdeva se i vojska SAD u Avganistanu, ukazao je ministar odbrane Robert Gejts pred usvajanje rezolucije, upozorivši da bi pristup turskim vojnim bazama bio doveden u pitanje.

Ostale vestiArhiva