Premijer i predsednik Srbije Vojislav Koštunica i Boris Tadić su na direktnim pregovorima dve strane u Beču govorili već tokom pregovora, gde su, između ostalog, rekli da Hongkong on može da posluži kao primer koji bi vodio prihvatljivom rešenju za status Kosova.
Tadić je posle pregovora precizirao predlog. "Pominjanjem primera Hongkonga beogradska delegacija još jednom osnažila predlog suštinske autonomije, kao primer koji pokazuje da taj model funkcioniše jednu deceniju", rekao je on.
Koštunica je rekao i da se posle jučerašnjih pregovora može reći da je sa dnevnog reda skinuta mogućnost da odnosi Srbije i Kosova budu rešeni po principu konfederacije jer je ta mogućnost podsećala na koncepciju iz međudržavnog ugovora kosovskih Albanaca koji uređuje odnose Srbije i Kosova kao dve nezavisne države.
Koštunica je govorio i o Hongkongu. "Primer Hongkonga pomenut je kao način da se pokaže da je predlog Beograda za suštinsku autonimju životan. To je slučaj gde je sve regulisano na osnovu međunarodnog prava, a taj primer ne treba prekopirati, već ga uzeti kao primer koji kroz poruku pokazuje duh koji poštuje međunarodno pravo", kaže on.
Predstavnici međunarodne posredničke trojke nisu želeli da reaguju na pominjanje Hongkonga kao modela za rešavanje statusa Kosova. Predstavnik SAD Frenk Vizner je izjavio da "trojka" ne može da govori o konretnim idejama koje se pojave tokom diskusije jer onda strane ne mogu biti dovoljno fleksibilne u razgovorima.
Za delegaciju iz Prištine, predlog Beograda je neprihvatljiv jer ne može da funkcioniše. Portparol prištinskog tima Skender Hiseni kaže da je model Hongkonga zbunjujuć predlog. "To je neprimereno jer se istorijske pozicije Hongkonga i Kosova različite i ne može neki model s različitim istorijskim predznacima biti primenjen u drugim istorijskim odrednicama", rekao je on.
Sve tri strane su ocenile da se ne može reći da je na jučerašnjim pregovorima došlo do nekog velikog napretka i, kao mnogo puta do sada, međusobno su se optuživale za taj neuspeh.
Sledeća runda zakazana je za 20. novembar u Briselu.

"Nije primenjivo"
Hongkong, bivša britanska kolonija, koja je 1997, posle isteka zakupa na 99 godina vraćena pod suverenitet Kine kao autonomna oblast, s Kinom funkcioniše po principu "jedna država, dva sistema".
Kina je lučki grad Hongkong ustupila Britanskoj imperiji još 1842, posle Prvog opijumskog rata, a tome su kasnije posle Drugog opijumskog rata dodate obližnja ostrvca i teritorija poluostrva Kjulun. Hongkong je 1898, osim statusa slobodne luke, Ugovorom o Novim teritorijama, postaje deo Velike Britanije na 99 godina.
Spoljnopolitički komentator NIN-a Dragoslav Rančić kaže da odnos Beograda i Prištine ne može biti poređen sa odnosom Pekinga i Hongkonga.
"Mislim da nije primenjivo. Prvo, u Hongkongu i Kini žive Kinezi, a na Kosovu živi 90 odsto Alnbanaca koji ne žele da žive sa Srbima. Kontekst je drugačiji, mene je iznenadilo da se uopšte išlo na tu paralelu jer je ta formula osmišljena za zemlju s dva sistema", kaže Rančić.
Rančić kaže da su u nadležnosti Pekinga odbrana i spoljna politika, a Hongkng ima pravni sistem, policiju, centralnu banku i monetu, carinu i samostalno učestvuje u raznim međunarodnim organizacijama i događajima, ali nema stolicu u Ujedinjenim nacijama.
Hongkong od 1997. koristi kinesku himnu kao svoju, a u kasarnama je nenaoružana kineska vojska.
"U toj kasarni se svakog jutra diže zastava Kine i intonira njihova himna. Možete li da zamislite da se Priština budi uz zvuke 'Bože pravde'", kaže on.

Ostale vestiArhiva