Kada je dugotrajno pregovaranje DS i DSS oko održavanja, pre svega predsedničkih izbora, uveliko počelo da liči na njihove mučne tromesečne pregovore o formiranju Vlade Srbije, iznenada je pušten „beli dim“ kroz njihov pregovarački odžak. Time su osujećene nade opozicije da je vladajuća koalicija pred raspadom i ohrabrena očekivanja njenih pristalica da će, ipak, biti nastavljen evroreformski i demokratski kurs Srbije. Ukratko, postignuti dogovor, mada previše načelan i uslovljen rešenjem kosovskog pitanja, izraz je nužnog političkog realizma i pragmatizma lidera vladajuće koalicije. On, u osnovi zadovoljava obe strane, kao i širi društveni interes.
U konkretnom političkom i pravnom smislu, bitna je saglasnost da je, prema Ustavnom zakonu za sprovođenje Ustava, krajnji rok za raspisivanje predsedničkih, pokrajinskih i lokalnih izbora 31. decembar 2007, kao i to da pre raspisivanja izbora treba doneti zakone koji su navedeni u članu 3 Ustavnog zakona. To nije ustupak nijednoj stranci, već samo logična saglasnost njihovih lidera da će poštovati ono što kao obaveza jasno piše u Ustavnom zakonu. Doduše, dogovor sadrži jedno veliko „ako“. Naime, predsednički izbori biće raspisani posle 10. decembra (a pre 31. decembra 2007) „ukoliko ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje zbog problema Kosova“. Drugim rečima, ako predlogom rešenja statusa Kosova bude dovedena u pitanje teritorijalna celovitost Srbije, izbori neće biti raspisani posle 10. decembra, to jest do 31. decembra 2007, već će njihovo raspisivanje, a time i održavanje, biti odloženo odgovarajućom promenom Ustavnog zakona.
Ako, međutim, ne dođe do ugrožavanja teritorijalne celovitosti zemlje i izbori budu raspisani između 10. i 31. decembra 2007, postignuti dogovor mogao bi se, na prvi pogled, oceniti kao ustupak Demokratskoj stranci. Doduše, DSS nije, sem u početku rasprave o izbornim temama, osporavala 31. decembar 2007. kao krajnji rok iz Ustavnog zakona za raspisivanje izbora, ali je bila energično protiv njihovog održavanja u decembru zbog očekivane kulminacije kosovskog problema, pa je, zbog toga, bila sklona izmeni Ustavnog zakona radi produženja krajnjeg roka za raspisivanje izbora. Pri tom je s pravom tvrdila da je donošenje svih zakona, izričito navedenih u odredbama Ustavnog zakona o izborima, preduslov za njihovo raspisivanje. Na to je usledila više puta ponovljena najava predsednika Skupštine, da će raspisati predsedničke izbore bez obzira na to da li će prethodno biti doneti pomenuti zakoni. Da bi se pravno opravdao takav stav, ceo „stručni tim“ pokušao je da svojim saopštenjem jasnu odredbu Ustavnog zakona učini nejasnom, tj. protumači je suprotno njenom jezičkom, logičkom i ciljnom smislu. Sve to je, verovatno, imalo za cilj da se izvrši dodatni pritisak na DSS kako bi predsednički izbori bili održani u decembru 2007. Srećom, koalicioni lideri su na kraju pregovora pokazali da su i bez pravničkih tumačenja i sami znali jer to jasno piše u Ustavnom zakonu, da se prvo moraju doneti, odnosno uskladiti sa Ustavom svi u njemu nabrojani zakoni, kako bi izbori bili sasvim legalni i legitimni. Naime, pravno je nedopustivo raspisivanje izbora na osnovu zakona iz prethodnog ustavnog sistema, ako se zna da su i ustavne nadležnosti i način izbora, odnosno razrešenja predsednika republike i predsednika opštine, drugačije uređeni novim Ustavom. Drugim rečima, tek donošenjem svih zakona u vezi sa položajem, odnosno nadležnostima i izborom predsednika republike u skladu sa novim Ustavom, biće dovršeno definisanje njegove funkcije, što je pretpostavka izbora novog predsednika.
Postignuti dogovor kaoalicionih lidera, iako politički deluje veoma ohrabrujuće, ipak je previše načelan i bitno zavisan od okolnosti na koje Srbija skoro ne može uopšte da utiče. Tačnije, ostvarenju pomenutog dogovora prethodi ispunjenje dva uslova. Prvi je donošenje pomenutih izbornih i drugih zakona do 10. decembra. Drugi je da posle 10. decembra ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje zbog problema Kosova. Kad je reč o prvom, mnogo lakšem uslovu, on podrazumeva da predlozi zakona od strane Vlade budu hitno upućeni Skupštini i da budu vrlo kvalitetni. Takođe, vođenje skupštinskih sednica mora da bude mnogo efikasnije nego proteklih meseci, kako bi se razni nedozvoljeni metodi opstrukcije od strane opozicije sveli na minimum. To, pre svega, znači obavezu predsednika Skupštine da striktno primenjuje odredbu člana 103, stav 1 poslovnika da „govornik može da govori samo o pitanju koje je na dnevnom redu“.
Drugi, mnogo teži uslov za raspisivanje predsedničkih izbora između 10. i 31. decembra 2007. jeste da ne bude ugrožena teritorijalna celovitost zemlje zbog Kosova. Tu su, realno, moguća nekolika ishoda. Jedan je da međunarodna trojka neposredno posle 10. decembra saopšti predlog budućeg statusa Kosova na osnovu kojeg će privremeni albanski organi proglasiti nezavisnost Kosova i zatražiti jednostrana priznanja te nezavisnosti od SAD, V. Britanije, Francuske itd. Ta situacija bi, nesumnjivo, ugrozila teritorijalnu celovitost Srbije i izazvala odlaganje raspisivanja predsedničkih izbora. Druga mogućnost je da međunarodna trojka zatraži dodatni rok za nastavak pregovora. Dovoljan razlog za to može biti novi srpski predlog o rešenju statusa Kosova po uzoru na položaj Honghonga. Treća mogućnost je da, zbog izostanka kompromisa, izveštaj međunarodne trojke ne sadrži konkretan predlog rešenja statusa Kosova. To bi mogao biti razlog da SAD, Rusija i EU, kao i pre godinu dana, odgode za izvesno vreme saopštavanje izveštaja o rezultatu pregovaračkog procesa radi dodatnih međusobnih konsultacija.
Druga i treća varijanta omogućile bi da se predsednički izbori održe u toku januara 2008. Uz logičnu pretpostavku da će sve partije vladine koalicije i u prvom i u drugom izbornom krugu podržati B. Tadića kao zajedničkog kandidata, to bi dovelo do njegovog sigurnog izbora za predsednika. Time bi njegova ustavna funkcija i politička pozicija stekle dodatnu legitimnost, što bi znatno doprinelo i toliko potrebnoj političkoj stabilnosti vladine koalicije, ali i Srbije kao države.

Ostale vestiArhiva