Leontina Vukomanović imala je dva odrastanja, jedno u Požarevcu, gde je rođena, i drugo u Beogradu, gde je upisala srednju školu. U njenoj porodici negovale su se tradicionalne vrednosti, a detinjstvo pamti kao mirno i srećno, kao i većina dece u to vreme.
- Moja porodica je negovala tradicionalne vrednosti, ali smo voleli Tita. Mama mi je puštala koncerte ozbiljne muzike i operu još dok sam bila sasvim mala, a opet, u to vreme to je puštao i jedini TV kanal koji se gledao u našoj kući - priseća se Leontina.
Ono što je remetilo harmoniju njenog odrastanja bio je odnos sa pet godina starijom sestrom, jer se zbog generacijskog jaza nisu najbolje slagale. Kaže, volele su se, ali je ljubomore bilo na sve strane. Tako je bilo sve dok Leontina nije krenula u osmi razred.
- Sestra mi je bila dinamična i neuhvatljiva, a ja mudrica i kućni tip. Roditelji su jednom rečju bili savršeni, ali i strogi i disciplinovani. Kao zdravstveni radnici po struci, večito su brinuli kako jedem i da li mi nešto nedostaje. Ipak, mama je izuzetno topla žena, a tata je taj koji se trudio da nam obezbedi najbolje - ponosna je Leontina na svoju porodicu.
Ne seća se nestašluka, ali priznaje da je bila trapava. Za razliku od svojih vršnjakinja, koje su maštale da budu lekarke ili učiteljice, ona je želela da postane naučnik koji istražuje svemir. U prvom osnovne crtala je sebe u belom mantilu, a pored nje u laboratoriji pisalo je NASA. Pored dečjih maštanja o naučnom radu, muzika je ono što ju je zaista pratilo celog života. Osim što je bila vukovac, sa brojnim diplomama iz matematike, fizike, ali i literarnih sekcija, hora, engleskog jezika, uporedo je išla i u muzičku školu, koja joj je od srednje škole postala primarna.
- Ako se pisanje pesama smatra hobijem, onda bi to bio moj hobi. Može se reći da je sve u vezi s muzikom bilo ono što volim i što me je zaokupljalo - kaže Leontina.
Volela je lutke, kao i sve devojčice. Sakrila bi se ispod stola u trpezariji i zamišljala da je to zamak u kome žive. Sve njene lutke imale su zanimljive dijaloge. Uz to, obožavala je da se igra „Evrovizije" u svom dvorištu sa jos dvadesetak devojčica iz okolnih zgrada. Tu su pevali i takmičili se.
- Volela sam „Bitlse", Majkl Džeksona, potom „Level 42" i „Kvin". Od domaćih sam volela grupu „Film" i „Azru", ali mi je u šestom razredu Lepa Brena bila otkriće! Otišla sam na njen koncert! Posle, u sedmom osnovne, počela sam intenzivno da slušam Josipu Lisac.
Ono što nikada neće zaboraviti je prolazak Tita kroz grad. Iako je imala temperaturu, molila je mamu da je povede da ga vidi.
- Kao što bi rekao Balašević, i ja sam videla Tita maršala, legendu tu. Nešto kasnije, pamtim odlazak na koncert Josipe Lisac, zatim i na „Mesam", na kome je izvela pravi performans sa pesmom „Bolujem". Bilo je to 1986. - završava priču Leontina.

Ostale vestiArhiva