U slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, jasno je da Srbi sa severa neće pristati da budu deo takve države. Podela Kosova je već stvarno stanje na terenu, i to je tako od 10. juna 1999. godine. Upravo s tom činjenicom da severno od Ibra žive mahom Srbi koji su vezani za Srbiju, dakle sa stvarnim stanjem na terenu, nose se svi pregovarači, kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju i nekadašnji savetnik Zorana Đinđića za pitanja spoljne politike i evropskih integracija.
Treba naći pravnu definiciju za ovu situaciju koja postoji de fakto na terenu i to tako da ona dobije jedan de juro oblik. Zato treba naći nekakvo rešenje koje neće ljudima ništa promeniti u svakodnevnom životu. Stvarno stanje se mora formalizovati na mek ili manje mek način. U svakom slučaju, verujem da će se podela dugoročno ustaliti i zaživeti kao rešenje. Dakle, potrebna je formalizacija sadašnjeg stanja. Kako će to biti nazvano, koji će biti modusi, to je sada teško reći. Mislim da će se taj proces nastaviti u UN.

Postoji li mogućnost da se podela Kosova konstatuje u SB UN?
To je pitanje za pravne eksperte. Ipak, čini mi se da pravnici uvek umeju da nađu kreativna rešenja. Sigurno će se tragati za takvim rešenjem i verujem da će se ići na to da se zadovolje određeni zahtevi obeju strana.

Koje su dobre, a koje loše strane podele Kosova?
Treba reći da je podela kao rešenje uvek bila na stolu. Ne zaboravimo da su ambasador Volfgang Išinger, a u izvesnim momentima i američki i ruski predstavnicu u trojci to pominjali. Podsetiću vas da je Zoran Đinđić u svojoj inicijativi iz januara 2003. predlagao podelu kao moguće rešenje jer je bio trezven i razborit i video je da na terenu de fakto podela postoji. Da li je to dobro ili ne, drugo je pitanje. Život i skorija istorija su doveli do toga . Važno je da se život ljudi što manje promeni i u jednom i drugom delu Kosova. Ljudi moraju da nastave da žive, da rade, da imaju komunikaciju i da nema novih zidova i barijera. Ostaje pitanje šta će biti sa Srbima južno od Ibra koji žive u tim enklavama, sredinama kao što su Gračanica ili Gnjilane. Teško je reći šta će za njih značiti taj dan odluke o statusu. Svi mogu da ih ubeđuju da im se ništa neće dogoditi, ali oni će sami suditi o svojoj bezbednosti na osnovu dešavanja u komšiluku i mestu. Mora se sve učiniti kako bi se njima garantovala bezbednost, a na njima je odluka hoće li ostati na svojim ognjištima ili će krenuti u seobe.

Kako će reagovati srpska diplomatija na moguću odluku o nezavisnosti Kosova?
Mislim da je veoma dobro što se Vlada priprema za taj scenario i donosi akcioni plan. To je mera ozbiljnosti koju građani očekuju. Po mom mišljenju, snaga Srbije je u umerenosti njene reakcije. Zašto? Zato što živimo kao zemlja koja je doživela užase tokom 90-ih. Platili smo ogromnu cenu i sada treba sve učiniti kako bi se osujetila reakcija koja bi dovela do nesigurnosti i neizvesnosti u zemlji. Umerena reakcija, naravno, ne isključuje određene mere. To znači da Srbija, naravno, neće priznati odluku o nezavisnosti, ako do nje dođe, da će je proglasiti ništavnom, da će koristiti diplomatska sredstva i da stalno naglašava da neće koristiti vojsku. Sigurno bi nam štetilo svako prekidanje diplomatskih odnosa. Ali, povlačenje ambasadora i svođenje odnosa na nivo otpravnika poslova jeste legitimna mera. Evo, Turska je pre dva meseca povukla svog ambasadora iz Vašingtona u trenutku kada je trebalo da se izglasa rezolucija o genocidu nad Jermenima u američkom Kongresu. Znači, to je normalan vid izražavanja nezadovoljstva u diplomatskoj praksi. Takvo stanje, naravno, trajalo bi kraće vreme, a zemlje na koje bi se to odnosilo, verujem, to već očekuju.

Može li doći do podele u Vladi oko ovog pitanja budući da savetnik premijera Aleksandar Simić i rat tretira kao legitimno sredstvo?
Ne očekujem podele u Vladi. Biće sigurno retoričkih razlika i biće još takvih izjava poput Simićeve, koja nije razborita i nije u nacionalnom interesu Srbije. Dakle, u praktičnom smislu očekujem umerenu reakciju, a retorički podignut ton. Mislim da to nije nešto što se ne očekuje u krugovima EU i SAD. Verujem da će Zapad imati razumevanje za tu vrstu pojačane retorike.

Hoće li zbog Kosova doći do radikalizacije društva u Srbiji?
Mislim da postoji zrelost u srpskom društvu, koje je u neposrednoj prošlosti proživelo katastrofu - od ratnih sukoba, sankcija, hiperinflacije, pa na kraju i bombardovanje. Čini mi se da niko ko je zdravog razuma ne želi da se vrati u te radikalne situacije. S druge strane, i političari znaju da ne bi sebi pomogli ukoliko bi vodili zemlju tamo gde smo već bili. Verujem da građani neće dopustiti da se vratimo u situaciju iz 90-ih godina.

Kada očekujete da bude rešeno pitanje statusa Kosova? Kada ćemo to pitanje skinuti s dnevnog reda?
Nezahvalno je prognozirati. Ipak, s obzirom na to da je došlo do druge runde pregovora i da svi sada vide koliko je to složen slučaj i koliko ima prepreka i nepoznanica, ne treba isključiti mogućnost da to potraje još neko vreme. Čeka nas rasprava 19. decembra u SB UN, zatim idu novogodišnji praznici. Poželjni scenario je da se sada celo pitanje vrati u UN nakon ekskurzije u Kontakt grupu i da se nađe neko rešenje koje bi pomirilo zahteve dve strane. Dakle, da se nađe kompromis. To je naravno najpoželjnija varijanta, ali postoje i druge, daleko realnije. Moguće je da se na proleće već nešto desi, ali realno je da do leta 2008. vidimo neko konkretno rešenje.

Je li realno potpisivanje Sporazuma sa EU u januaru i bez Mladića u Hagu?
Mislim da je realno. O tome će se pregovarati sve do trenutka potpisivanja. Jasno je da hapšenje i isporučivanje četiri begunca jeste uslov koji neće otići. Sada, ipak, mnogi u EU razmišljaju o tome da li je taktički i politički sada pametno da taj tvrdi uslov ostane u ovoj situaciji kada se suočavamo s pitanjem stabilnosti u regionu. Verujem da ćemo u januaru potpisati Sporazum sa EU, što će nam omogućiti da već prvog sledećeg jutra Srbija podnese svoj predlog za kandidaturu EU s očekivanjem da ćemo postati kandidat za članstvo već 2008.

Ostale vestiArhiva