„Svako osporavanje ustavnosti odluke o raspisivanju izbora treba da dobije epilog pred Ustavnim sudom i ukoliko on utvrdi da je moja odluka protivustavna, ona će biti povučena, ja tada neću biti predsednik ovog doma, a ukoliko 126 poslanika zatraži moju smenu, uveravam vas da će to biti najkraća rasprava u istoriji, otići ću sam, ali otići ću duboko uveren da je moja odluka bila ispravna”, rekao je juče Oliver Dulić, predsednik Narodne skupštine Srbije, poslanicima. Ovo je, praktično, bio njegov odgovor Milošu Aligrudiću, šefu poslaničke grupe DSS–NS, koji je, nekoliko sati ranije, sa skupštinske govornice, zatražio da Dulić povuče odluku o raspisivanju izbora „zato što je protivustavna”.
Reagujući na Dulićev odgovor, Miloš Aligrudić je kazao da nije rekao ništa strašno, da nije pominjao datum izbora, ali „kad je već reč o datumima, krajnji rok za raspisivanje izbora je 31. decembar, do tada ima još 17 dana i ne vidim zašto je bio problem da se ona donese u narednih 17 dana i da bude nesporna za sve”. „Što se tiče odgovornosti”, dodao je Aligrudić, „DSS je jasno rekao da se to pitanje može postaviti, ali rekli smo i da ga nećemo, za sada, postavljati, jer je za nas pitanje Kosmeta apsolutni prioritet”. On je podsetio da Savet bezbednosti UN odlučuje o Kosmetu 19. decembra i da parlament, posle toga treba da se izjasni o tome ponavljajući da će DSS tada reagovati na „kršenje koalicionog sporazuma”. Aligrudić je zaključio: „Što se tiče utvrđivanja odgovornosti na nekom drugom mestu, ne mogu da prihvatim da će o tome odlučivati Ustavni sud, pošto to ne može biti tema na Ustavnom sudu, jer on odlučuje o ustavnosti opštih, a ne pojedinačnih akata”.
Posle Dulićevog objašnjenja i Aligrudićevog odgovora, parlament je prešao na rad po dnevnom redu u prilično mirnom tonu. Međutim, prepodnevni deo sednice, na kojoj se raspravljalo o amandmanima na predlog budžeta, protekao je u znaku „nesporazuma” u okviru vladajuće koalicije povodom raspisivanja izbora. Temu je, praktično, otvorio Aligrudić, odmah na početku sednice, pomenutim zahtevom da Dulić povuče odluku, s obzirom na to da Ustavni zakon nalaže da svi neophodni zakoni za raspisivanje izbora stupe na snagu, a Zakon o vojci će stupiti na snagu tek 1. januara 2008. godine. Dulić se, međutim, nije pojavljivao u sali za zasedanje celo pre podne, pa su poslanici LDP-a zahtevali da se on pojavi i da odgovore, a tražili su i prekid sednice i konsultacije šefova poslaničkih grupa da bi se rešila sporna pitanja. Međutim, LDP u ovim zahtevima nije naišao na bogzna kakvo razumevanje, čak ni kod drugih opozicionara.
Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a i predsednički kandidat te stranke, rekao je za „Politiku” da je znao da će izbori biti raspisani, ali „znao je i DSS i ako kažu da nisu znali, onda ne govore potpunu istinu”. Nikolić kaže da ga je „lično Boris Tadić obavestio, odmah pošto su u novembru DS i DSS postigli sporazum, da je dogovor postignut, da izbora neće biti u decembru, ali da će biti poštovan Ustavni rok za njihovo raspisivanje”. On dodaje: „Ja sam to shvatio da će DS sačekati 10. decembar i da će potom insistirati na raspisivanju izbora, jer neće biti nijednog razloga da oni ne budu raspisani. Znao sam i da će izbori biti 20. januara i to sam javno govorio”. Nikolić kaže da je DSS formalnopravno u pravu kad tvrdi da izbori nisu mogli biti raspisani, jer jedan od zakona nije stupio na snagu i dodaje: „Kad sam čuo Olija Rena, koji kaže da će izbori biti u januaru i da se EU neće izjašnjavati do ranog proleća o Kosmetu, jasno mi je zašto je Tadić morao da žuri”.
Nikolić, međutim, kaže da SRS neće insistirati, niti praviti probleme oko formalnopravnog nedostatka prilikom raspisivanja izbora: „Prvo, ko zna kad će Ustavni sud početi s radom, a drugo, neće se ni baviti ovim pitanjem, zato što se neće naći niko ko će posle demokratskih izbora, održanih po zakonskoj proceduri, tražiti da oni budu poništeni. Nikolić podseća da Ustavni sud nikada nije razmatrao pitanje ustavnosti oko 30 zakona, donetih u prvom postpetooktobarskom sazivu parlamenta, kad se nije znalo ni ko je poslanik, „to bi povuklo teške posledice, jer se ti zakoni primenjuju već četiri-pet godina, ko zna šta bi se sve desilo kad bi bili poništeni”. Nikolić dodaje: „Dakle, poništiti izbore za predsednika Republike, a da pri tom građani izaberu predsednika samo zato što je falilo još tri dana za njihovo raspisivanje, to bi bilo jako teško”.
Povodom nekih nezvaničnih priča o tome kako su se SRS i DS konsultovali, jer „Tadić nikada ne bi raspisao izbore, ukoliko radikali ne bi učestvovali na njima”, Nikolić kaže: „Nije bilo nikakvih konsultacija, ali i Tadić i Koštunica su znali da će radikali učestvovati na izborima, mi smo to nedvosmisleno javno govorili”. On dodaje da nije znao da će Dulić izbore raspisati preksinoć i dodaje da je bio uveren da će to učiniti juče, ali „saznao sam za njegovu nameru, pre potpredsednika parlamenta”. Nikolić, međutim, nije želeo da otkrije ko mu je to rekao.
U parlamentu se juče moglo čuti i da je DSS želeo odmah da zatraži smenu Olivera Dulića i da je bilo nekih razgovora sa radikalima, ali radikali su rekli da ih to uopšte ne zanima i da to neće podržati. U jednom trenutku u skupštinskom holu, Tomislav Nikolić je pitao dva poslanika DSS-a da li spremaju neku reakciju, a oni su odgovorili, kroz smeh, da spremaju. Na Nikolićevo pitanje treba li im pomoć, oni su, opet kroz smeh, odgovorili: „Ne, nikako ta vrsta pomoći, nema rušenja vlade!”.
Ivica Dačić, predsednik SPS-a, konstatovao je da „vladajuća koalicija više ne postoji” i pozvao sa skupštinske govornice da se „prestane sa farsom i raspišu parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori”. Socijalisti se, međutim, nisu bavili „formalnopravnom ispravnošću Dulićeve odluke. Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe DS-a, kazala je da je Dulić morao da raspiše izbore do 31. decembra i „to je jedini imperativ iz Ustavnog zakona, a sve ostalo su uslovi koji omogućavaju njihovo raspisivanje”.

Ostale vestiArhiva