Međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje, navedeno je u Predlogu rezolucije o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koji je Državni pregovarački tim sinoć usaglasio i dostavio poslaničkim klubovima.
U Predlogu rezolucije, navedeno je nekoliko ključnih stavova koji bi, ukoliko Skupština Srbije u sredu usvoji ovaj dokument, trebalo a predstavljaju okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Pored već navedenog o međunarodnim sporazumima, predloženom rezolucijom predviđeno je da odbrana Kosova i Metohije kao integralnog dela Republike Srbije predstavlja prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi, sve dok ne bude usvojeno kompromisno rešenje ovog pitanja na osnovu Rezolucije SB UN 1244. Svi akti proglašenja i priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i sve aktivnosti u međunarodnom okruženju koje bi proisticale iz ovih akata, ma ko ih donosio i primenjivao, biće proglašeni ništavnim i protivnim ustavnom poretku Republike Srbije, navedeno je u tekstu. Shodno tome, kako je navedeno, Kosovo i Metohija će se i u unutrašnjim i u spoljnim aktivnostima države, njenih organa i javnih činilaca, smatrati sastavnim delom Republike Srbije i taj stav biće merodavan za svaki pojedinačni akt ili aktivnost državnih organa i javnih činilaca sve do iznalaženja kompromisnog rešenja ovog pitanja na osnovu Rezolucije 1244. Posebno će se preispitati diplomatski i svi drugi odnosi sa državama koje eventualno priznaju nezavisnost Kosova i Metohije. Predloženom rezolucijom Vlada Srbije bi bila obavezana da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koje će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti u slučaju protivpravnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije. Vlada se, takođe, obavezuje da što efikasnije primenjuje ustavne nadležnosti Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, kao i da pojača delovanje državnih institucija u ostvarivanju tih nadležnosti, a posebno da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. I pored nastojanja nekih zapadnih država da blokiraju dalje pregovore kojima bi se mirnim putem našlo rešenje statusa Kosova i Metohije u skladu sa Rezolucijom SB 1244, ovlašćeni predstavnici Republike Srbije treba da nastave napore kako bi se obnovili pregovori i pronašlo rešenje u duhu međunarodnog prava, navedeno je u tekstu. Narodna skupština nalaže Vladi Srbije da međunarodni sporazumi koje Republika Srbija zaključuje, uključujući i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, moraju biti u funkciji očuvanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemlje. Konačno, Narodna skupština traži od državnih organa Republike Srbije da upotrebe sva pravna sredstva pred odgovarajućim međunarodnim i nacionalnim sudovima za zaštitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije. Ovi stavovi proizlaze iz nekoliko činjenica, a pre svega iz činjenice da je albanska strana u pregovorima uz posredovanje trojke izbegavala da stvarno pregovara na isti način kao što je to činila u prvoj fazi koju je vodio Marti Ahtisari, a glavni razlog njene opstrukcije nalazi se u stavu nekih zapadnih država da Kosovo treba da dobije nezavisnost. Narodna skupština, kako je navedeno u tekstu predloga rezolucije, konstatuje i da se neke zapadne države oštro protive nastavku pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, što je onemogućilo Savet bezbednosti da pronađe kompromisno rešenje ovog pitanja. Ove države ohrabruju albanske predstavnike na Kosovu i Metohiji da proglase nezavisnost pokrajine i prete Republici Srbiji priznanjem ovog protivpravnog čina. Rezolucijom se predlaže da Skupština sa posebnom zabrinutošću konstatuje da je zaključcima svog Predsedništva od 14. decembra 2007. Savet Evropske unije nagovestio aktivnosti u vezi Kosova i Metohije i u samoj pokrajini koje bi neposredno ugrozile suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije. Narodna skupština utvrđuje da bi proglašenje nezavisnosti Kosova, kao i priznanje nezavisnosti pokrajine od strane bilo koje države, predstavljali grubo kršenje međunarodnog prava, a pre svega Povelje UN, Završnog akta iz Helsinkija i Rezolucije SB UN 1244. Takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije. Narodna skupština utvrđuje da bi uspostavljanje predložene misije EU za sprovođenje odbačenog Ahtisarijevog plana predstavljalo akt ugrožavanja suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Na Savetu bezbednosti tokom jula 2007. nije prihvaćeno šest nacrta rezolucije koji su se zasnivali na Ahtisarijevom planu, a pre svega na aneksima 10 i 11 o postavljanju misije EU i NATO vojnih snaga na Kosovu i Metohiji. Imajući ovo u vidu, Narodna skupština zahteva da se pre dolaska bilo koje misije koja bi zamenila postojeću administraciju UN mora putem pregovora pronađe kompromisno rešenje za budući status pokrajine Kosovo i Metohija, koje će odobriti SB UN. Narodna skupština traži od Vlade Srbije da sa EU utvrdi da misija EU ne može doći na teritoriju Srbije, na Kosovo i Metohiju, bez adekvatne odluke Saveta bezbednosti. Zbog ukupne uloge NATO pakta, od protivpravnog bombardovanja Srbije bez odluke SB, do Aneksa 11 odbačenog Ahtisarijevog plana, u kome se određuje da je NATO konačan organ vlasti u nezavisnom Kosovu , Narodna skupština donosi odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka po tom pitanju, predloženo je rezolucijom, o kojoj bi poslanici republičkog parlamenta trebalo da se izjasne na sednici u sredu.

Ostale vestiArhiva