Odluka Ministarstva vera Republike Srbije kojom se odbija zahtev za upis eparhije Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) za Srbiju u Registar crkava i verskih zajednica predstavlja kršenje međunarodnih konvencija o ljudskim pravima kojim se garantuje zaštita univerzalnih ljudskih sloboda i prava. Zbog toga treba tražiti arbitražu međunarodnih institucija - istakao je u razgovoru za Danas potpredsednik Skupštine Crne Gore Dragan Kujović.
Ministarstvo vera Republike Srbije donelo je 22. decembra 2007. rešenje kojim se odbija zahtev za upis eparhije CPC u Registar crkava i verskih zajednica u Srbiji. U obrazloženju Ministarstva koje je upućeno sedištu CPC na Cetinju kaže se da upis ne bi bio u saglasnosti sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama. Poverenik CPC za Srbiju Nenad Stevović u pismu koje je uputio predsedniku i premijeru Borisu Tadiću i Vojislavu Koštunici najavio je da će, ukoliko odluka ministra Naumova ne bude povučena najkasnije do 20. januara, "Crnogorci i predstavnici zabranjene CPC u Srbiji biti primorani da iskoriste raspoloživa domaća i međunarodna pravna sredstava da se bore protiv ove odluke". Stevović je istakao i da će tražiti reagovanje Vlade Crne Gore.
Dragan Kujović ipak nije mogao da potvrdi da li je crnogorska Vlada o svemu zvanično obaveštena, ali je naglasio da bi sa odlukom Ministarstva vera Srbije morale da budu upoznate i nadležne međunarodne organizacije.
- Sumnjam da će srpske i crnogorske državne institucije reagovati na sve ovo. Kada je reč o CPC, u Crnoj Gori još uvek nema spremnosti za suočavanje sa ovakvim problemima, a u Srbiji još manje. Trebalo bi direktno kontaktirati međunarodne institucije i zatražiti njihovu arbitražu - smatra Kujović.
Savetnik ministra vera Srbije Milan Radulović ističe da je Ministarstvo ispravno primenilo Zakon.
- CPC je kanonski nepriznata pravoslavna crkva. Nju je osnovala grupa građana, koju ne priznaju službene pravoslavne crkve i Vaseljenska patrijaršija. Predvodi je Mihailo Dedeić, čovek koji se lažno predstavlja kao sveštenik. To moraju poštovati sve pravoslavne crkve, a samim tim i državne institucije. Zakon o crkvama i verskim zajednicama stoga ne prepoznaje ovu organizaciju, a Ministarstvo vera je samo ispravno primenilo ovaj zakon. Domaći i strani politički centri i analitičari nemaju veze sa ovim rešenjem. Nadležnost ima samo Ministarstvo vera Srbije. Ko smatra da rešenje nije u skladu sa Ustavom i zakonskim aktima može jedino da pokrene postupak pred Ustavnim sudom, ili da se obrati Vrhovnim sudu i zatraži tumačenje. Ministarstvo vera je postupilo ispravno i ne može menjati svoju odluku - objašnjava Radulović u izjavi za Danas.
Sociolog religije Mirko Đorđević izjavio je za Danas da je ovakva odluka Ministarstva vera političke prirode i da je bila očekivana. On podvlači da je u pitanju protivrečno rešenje, koje je u skladu s važećim zakonima, ali ne i sa Ustavom koji svim građanima garantuje slobodu veroispovesti i pravo da se organizuju u duhu svojih tradicija.
- Ovakva odluka predstavlja paradoks. Ona jeste u skladu sa Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, koji ne dozvoljava registraciju nikakvih drugih crkava koje sadrže naziv već postojeće crkve. Pitanje je zbog čega ovaj zakon nije primenjivan kada smo dobili dve islamske zajednice u Srbiji. Odluka je čisto političke prirode, jer Ustav jemči pravo svim građanima i njihovim organizacijama, pa i crkvama i verskim zajednicama, da se slobodno registruju ako ispunjavaju određene uslove, a Crnogorci te uslove ispunjavaju, osim što prema gledištu Srpske pravoslavne crkve oni nisu crkva. U pitanju je gruba povreda prava građana koja garantuje važeći Ustav. Država i Ministarstvo vera stavljaju se u ulogu arbitra na šta, prema Ustavu, nemaju pravo. Sve se odigrava u jeku kampanje za predsedničke izbore i koristi koaliciji koju čine DSS i NS, a šteti državi i crkvi. Bojim se da bi ovakvo mešanje kanonskog i državnog prava moglo da ima negativne posledice na odnose među vernicima, ali i između država Srbije i Crne Gore - zaključuje Đorđević. S. Penezić

Ostale vestiArhiva