Poslednji put ga je videla tri dana posle svadbe, kada su se oprostili pošto je on otišao u svoju jedinicu Crvene armije. U međuvremenu, u Staljinovim čistkama Ana i njena porodica su bili proterani u Sibir kao neprijatelji naroda. Kad se vratio, Boris je grozničavo počeo da je traži, ali ništa nije vredelo.
Sada, više od pola veka kasnije, ponovo su zajedno: čudnom igrom slučaja istog dana su se vratili u svoj rodni grad.
Boris, koji ima 80 godina, vratio se u Borovljanku da poseti grob roditelja. Kad je izašao iz kola, ugledao je Anu ispred njene stare kuće.
Celu noć su proveli pričajući jedno drugom šta im se svih tih decenija dešavalo. Upoznali su se kada je on, kao sekretar Komsomolske organizacije, držao govor u selu. Ljubav je od prvog časa cvetala. Tako su se 1946. venčali na brzinu, jer nisu imali novca za veliku svečanost u tim teškim posleratnim vremenima. Tri dana kasnije morao je da se vrati u jedinicu. Posle toga, ona je proglašena za narodnog neprijatelja i prognana u Sibir.
U novom mestu majka ju je nagovarala da se preuda, govorila je da se Boris sigurno opet oženio i da ju je zaboravio, jer od njega ne stižu pisma. Boris se zaista ponovo oženio. Postao je pisac i napisao knjigu posvećenu devojci sa kojom je proveo samo tri noći.
Tokom godina Anin muž i Borisova žena su umrli. S raspadom SSSR-a Ana je ponovo mogla da poseti rodno mesto. I tada se dogodio sudbonosni slučajni susret. „Nisam mogao da odvojim oči od nje“, kaže Boris. „Da, voleo sam druge žene. Ipak, ona je bila i ostala ljubav mog života.“ Boris je predložio da se ponovo venčaju, ali se Ana branila. Boris je bio uporan. „Nikad ne bih pomislila da ću biti nevesta u mojim godinama“, kaže ona. „Ali to je bilo moje najlepše venčanje.“

Ostale vestiArhiva