Donošenje novog ustava Srbije više je pitanje političkog konsenzusa stranaka nego što je proceduralni problem, a ako se stranke dogovore i pokrenu zajedničku kampanju, podrška ustavu na referendumu lako bi bila ostvarena, kaže u intervjuu za „Blic“ Slobodan Vučetić, predsednik Ustavnog suda Srbije.

- Postoji samo jedan način za donošenje novog ustava, a to je procedura predviđena važećim Ustavom. To podrazumeva usvajanje predloga ustava dvotrećinskom većinom u Skupštini, posle čega sledi potvrda na referendumu. Ustav se smatra usvojenim ako se za njega izjasni više od polovine upisanih birača. Možda bi prepreka mogao da bude referendum, s obzirom na visok cenzus i veliku apstinenciju birača. Ali, ako bi se postigao konsenzus svih stranaka u Skupštini oko predloga ustava, siguran sam da bi se dobila većina i na referendumu - objašnjava Vučetić.

Ako referendum ne uspe?
- U tom slučaju legitimno rešenje je raspisivanje izbora za ustavotvornu skupštinu. To podrazumeva donošenje zakona o izborima za ustavotvornu skupštinu, svakako kvalifikovanom, dvotrećinskom većinom, koja bi pripremila predlog ustava i odredila način njegovog donošenja i budućih izmena.

Kako rešiti problem učešća kosovskih Albanaca na referendumu?
- To pitanje moguće je rešiti na dva načina. Prvi način podrazumeva da treba ostati formalno pravno na tome da su svi oni u biračkom spisku, pa da više od polovine ukupnog broja birača u Srbiji odlučuje o ustavu. To bi bilo teško, ali ne i nedostižno. Druga varijanta, koja bi morala biti verifikovana posebnim zakonom u Skupštini, podrazumeva da se iz biračkog spiska izostave svi birači koji žive na Kosovu kao teritoriji koja je sada pod međunarodnom upravom, dakle izuzeta iz pravnog sistema Srbije. S tim što bi pravo glasa na referendumu imali oni građani Kosova koji bi, putem neke vrste upitnika, lične izjave o državljanskoj pripadnosti Srbiji kao državi, izrazili želju da glasaju na referendumu. To rešenje zahtevalo bi konsultacije EU.

Srbija u predlogu za Kosmet pokrajini nudi ustav, zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, uključujući i ustavni i vrhovni sud. U čemu bi se onda ogledao suverenitet Srbije?
- U svetu postoji jedinstven stav da pokrajine, kao oblik teritorijalne autonomije, mogu da imaju zakonodavnu i izvršnu vlast, ali ne i sudsku. Sudska vlast je nedeljiva, ona se ne decentralizuje i predstavlja najčvršći izraz suvereniteta države. Rešenje za Kosmet će, po svemu sudeći, opet‚ biti izuzetak od svih do sada u svetu poznatih rešenja. Inače, za status „više od autonomije, a manje od nezavisnosti“ postoje samo dva oblika, a to su status federalne jedinice ili konfederacija. Ovo što predlaže Beograd bio bi faktički, specifičan konfederalni status Kosmeta u okviru Srbije kao regionalne države.

Kako prevazići razlike u dva predloga o definiciji Srbije kao države?
- Rekao bih da Vlada, tačnije DSS kao vodeća stranka koalicije, nesumnjivo ima političku potrebu da se u ustavu istakne državotvorna tradicija srpskog naroda. Spor bi mogao da se prevaziđe tako što bi se u preambuli ustava istakla državotvorna tradicija Srbije kao proizvod viševekovne borbe srpskog naroda za slobodu i državnu nezavisnost, a da se u članu jedan ustava Srbija definiše kao država svih građana koji u njoj žive.

Ustavni sud već godinu i po dana radi bez dvoje sudija. Zašto predsedniku Republike i Skupštini treba toliko vremena da ih imenuju?
- Mislim da su razlozi političke prirode i da je problem u odnosima između Vlade, odnosno njene skupštinske većine i predsednika Republike. Ne verujem da je u pitanju odnos prema Sudu kao instituciji. Nedostatak dvoje sudija veoma otežava rad Suda. Ustavni sud je nedavno uputio pismo predsedniku Republike i zatražio od njega da u najkraćem roku izvrši svoje ustavno pravo i obavezu, to jest da Skupštini uputi predlog kandidata za sudije, a ovih dana ću tražiti i lični razgovor s njim da vidimo na čemu smo.

Ostale vestiArhiva