Posle razgovora kosovskih premijera i predsednika Agima Čekua i Fatmira Sejdiua u Vašingtonu sa Kondolizom Rajs, Prištinu je zahvatila gotovo euforija jer se procenjuje da je to „prvi veliki korak” ka nezavisnosti pokrajine. U Srbiji je, pak, samo primećeno da ovakav potez Stejt departmenta koincidira sa nedavnim upozorenjem lidera Socijaldemokratske partije Nebojše Čovića, inače bivšeg prvog čoveka Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju, da su dosadašnji šefovi UNMIK-a uglavnom bili figure, dok su konkretne poteze povlačili njihovi zamenici, po pravilu Amerikanci.

- Nema potrebe mistifikovati stvari, čemu smo, nažalost, skloni. Moja izjava nije bila upozorenje, već konstatacija. Sjedinjene Države su od početka veoma aktivno angažovane na rešavanju kosmetske krize i činjenica da njihovi predstavnici obavljaju funkciju glavnog zamenika specijalnog predstavnika UN, kao i profil i uticaj diplomata koje su upućivali na ovu dužnost, samoukazuju na stepen njihovog interesovanja za ovaj problem - kaže Čović za „Dnevnik”.

Kako se može tumačiti ovakav korak SAD?
- Nesumnjivo je da u SAD, čak i u samom vrhu vlasti, postoje krugovi koji otvoreno lobiraju za nezavisnost Kosova i Metohije. Međutim, zvanična politika Vašingtona je pokušavala da zadrži utisak nepristrasnosti, složili se mi s njom ili ne. Oduvek sam pokušavao da ukažem na značaj građenja partnerskog odnosa sa celokupnom međunarodnom zajednicom, uključujući i Sjedinjene Države koje, kao vodeća svetska sila, imaju veliki uticaj na formulisanje budućeg rešenja. Argumenti jesu na našoj strani, situacija na KiM je nedopustivo loša, ali naš način komunikacije sa svetom umanjuje snagu naših argumenata. Ta komunikacija, taj odnos se gradi, korak po korak, i sastoji se od niza poteza kojima se uspostavlja poverenje.
To nije vazalski odnos, kakav neki propagiraju, ali to nije ni iracionalna tvrdoglavost ni autizam kada je u pitanju politička realnost. Nažalost, kako vreme prolazi, mi sve više upadamo u zamku daljih uslovljavanja po svim pitanjima i davanja alibija za korake koji su u krajnjem ishodu za nas nepovoljni, pri čemu se naša pregovaračka pozicija svakim danom pogoršava. Uostalom, već i ta činjenica da se predsednik i premijer Kosova u Vašingtonu sastaju sa američkim državnim sekretarom, a da niko od naših čelnika nije u poslednjih godinu dana imao susret sa vrhom američke administracije i pored toga što su putovali u SAD na zasedanja Saveta bezbednosti, govori tome u prilog. Oni su svoj posao dobro odradili a, nažalost, to isto ne mogu da kažem i za Beograd.

Premijer Vojislav Koštunica je ponovo optužio Evropsku uniju da „ne gradi partnerske odnose” sa Srbijom. Da li je, pred kosovski rasplet, nužno takvo zaoštravanje odnosa sa EU?
- Ako želite da postignete maksimum u rešavanju nekog problema, obično ne zaoštravate odnose sa onima koji treba da donesu odluku u trenutku raspleta. Činjenica jeste da naši odnosi sa svetom nisu partnerski, već da se radi o stalnom uslovljavanju Srbije, ali, ako želimo da budemo objektivni, velikim delom smo sami sebe doveli u ovakvu situaciju.

Procenjuje se da će u slučaju da izbori u Srbiji budu održani pre nego što se donese odluka o budućem statusu Kosova, ovdašnje partije koristiti južnu srpsku pokrajinu u političkom prepucavanju. Da li je Kosmet samo vreli krompir za većinu srpskih stranaka?
- Kosmet, kakav god da je, nije krompir. Nažalost, ponovo jača trend da su najglasniji oni koji najmanje znaju i da najviše prete oni koji su najmanje učinili. Za takav pristup mi nemamo više ni vremena ni prava. Međutim, znajući Srbe, iskreni sam pesimista.

Da se demokratske snage dogovore

Da li je Srbija zrela za izbore, treba li, možda, sačekati ustavni i kosovski rasplet ili je, možda, najbolje raspisati ih kao redovne, za godinu i po?
- Da vam odgovorim pitanjem: kada treba spasavati brod? Da li treba na vreme menjati kapetane, kormilare i „meštra od makine”, ili treba čekati da ga takva posada nasuče ili, što je, takođe, mogućnost, za godinu i po potonuli brod vaditi sa dna. Iznad svega je važno da se stvarne demokratske snage u Srbiji dogovore. Ovde se radi o nečemu što je više od izbora, jer su u pitanju najviši državni i nacionalni interesi.

Istraživanje javnog mnenja, koje je nedavno objavio Galup, najavljuje mogući povratak na vlast radikala i socijalista. S druge strane, i pored zdušnih najava „demokratskih divana”, gotovo je iluzorno očekivati da će se DS i DSS složiti. Hoćemo li se, kao rezultat takve politike, vratiti u vreme pre 5. oktobra?
- Ne pitajte mene, pitajte one koji ne mogu da se dogovore. Moj posao je bio da organizujem 5. oktobar, a nečiji drugi da ne dozvoli da se ponovi vreme pre njega. Umesto širokim putem, Srbija ka Evropi, nažalost, korača balansirajući nad provalijom. Sve je teže preći, a sve lakše pasti. Šta god sadašnja vlast pričala o svojim uspesima, činjenica da postoji opasnost od povratka na vreme od pre 5. oktobra – demantuje je.

Ostale vestiArhiva