Predsednički izbori, drugi čin, a iste scene kao pre 15 dana. Građani su i u nedelju masovno učestvovali na izborima: dva časa pre zatvaranja birališta pravo glasa iskoristilo je njih 57,8 odsto ili za 4,4 procenta više nego u prvom krugu. I ovog puta je sve prošlo bez većih nepravilnosti.
Između dvojice kandidata - Tomislava Nikolića (SRS) i Borisa Tadića (DS) - moglo je da bira 6.723.762 građana na 8.481 biračom mestu. U konkurenciji devet takmičara, njih dvojica su dve nedelje ranije osvojili najviše glasova, što ih je odvelo u duel. A, to "sučeljavanje" ostaće zabeleženo kao peto glasanje u dva kruga otkad je višestranačja u Srbiji.
Prema podacima Republičke izborne komisije, do 18 časova na izbore u Srbiji je izašlo 57,8 odsto, dok je u prvom krugu izlaznost bila 53,45 odsto. U centralnoj Srbiji glasalo je 57,22 ili skoro četiri odsto više nego dve nedelje ranije. U Vojvodini je ovoga puta odziv bio za šest odsto veći: u nedelju je glasalo 59,37 odsto birača. Izašlo je i 57,32 odsto Beograđana, naspram 49,36 onih koji su "zaokruživali" na Jovanjdan. Na Kosmetu je glasalo 44,1 odsto upisanih u birački spisak.
RIK je napravila paralelu i za Niš, Novi Sad, Kragujevac i Čačak. Tako je, recimo, u Nišu do 18 sati, u ponovnom glasanju, učestvovalo 57,19, a u prvom krugu 53,98 odsto birača. U Novom Sadu izlaznost je u to vreme bila 59,14 naspram pređašnjih 54,37 odsto. U Kragujevcu je glasalo 64,25, a u Čačku 57,58.
I Centar za slobodne izbore i demokratiju, tokom dana je izveštavao o većem odzivu građana, a rano popodne su procene bile da će biračko pravo iskoristi oko 4,2 miliona građana. Do 14 časova, recimo, bilo je čak 60 hiljada "zaokruženih" listića više, nego u istom periodu prvog kruga glasanja, a glasalo je brzinom od šest odsto na sat.
Raport Zorana Lučića, izvršnog direkora CeSID-a, oko 18 časova bio je sledeći: ukupno glasalo blizu 3,4 miliona birača ili njih 50,5 odsto. U centralnoj Srbiji odziv je bio 49,9 odsto, u Beogradu 50,8, u Vojvodini 52,9 i na Kosovu i Metohiji 41,5 odsto. Lučić je saopštio i da je već u tom trenutku na birališta izašlo 300.000 više nego što ih je glasalo na kraju drugog kruga prethodnih predsedničkih izbora 2004. godine.
- Nepravilnosti nisu ozbiljne, niti ih ima toliko da bi mogli da naruše ceo izborni proces - izvestio je o stanju na terenu Marko Blagojević, programski direktor CeSID-a.
Sve što su tokom dana centrali prijavljivali posmatrači ove organizacije više bi se moglo nazvati prilogom za sliku o našim naravima, nego incidentima smišljenim da naruše tok glasanja. Blagojević je, tako, novinare obavestio o "nesporazumu" predstavnika SRS i DS na dva biračka mesta, ali i o slučaju iz Bujanovca, kada je muž ostavio ženu ispred birališta, a ušao da "zaokruži" u njeno ime. U Kuli je, zbog jednog birača, intervenisala policija, a glasanje je posle desetominutne pauze, nastavljeno.
Još od ranog jutra, kada su otvorena birališta, bilo je jasno da većina građana neće ostati u ulozi posmatrača. Iako je predviđeno da glasanje traje 13 časova, više od trećine birača izabralo je svog favorita do ranog popodneva. Odziv je u tom periodu bio za jedan odsto veći nego na Jovanjdan, kada su i istraživači bili zatečeni redovima na biralištima.
I lepo vreme bitno je uticalo da na biračka mesta izađu i oni koji su ranije ignorisali izborne procese. Ali, nema sumnje da je na večite apstinente bitno uticala i prognoza iz štabova dvojice kandidat: i jedni i drugi su između dva kruga glasanja tvrdili da će se nad Srbijom nadviti crni oblaci u slučaju da pobedi suparnički tabor. Zato je i glasanje ocenjivano kao svojevrsni referendum.
Izborna groznica u nedelju se prenela i u 36 država, jer se predsednik Srbije birao na 65 punktova širom sveta. Pravo glasa u ambasadama i konzulatima imao je 37.171 državljanin naše zemlje, a, zbog vremenske razlike, još pre dva dana, "zaokruživanje" su počeli birači u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji i Portugalu.

Ostale vestiArhiva