„Kurs koji je započeo predsednik Putin mora se nastaviti“, rekao je Medvedev, imajući na umu pre svega ekonomsku politiku. Nije nikakva tajna da je okosnica te politike sprega Kremlja i krupnog kapitala. Takvu tezu izneo je ovih dana i Stanislav Belkovski, ruski politikolog i direktor Instituta za nacionalnu strategiju, rušeći na Zapadu uvreženo uverenje da Kremlj i oligarsi ne mogu da idu ruku pod ruku. „Ruski predsednik nije nikakav kagebeovac“, smatra on, „nego zaštitnik interesa krupnog kapitala, koji ga je doveo na vlast“.
Roman Abramovič, Oleg Deripaska, Mihail Fridman i čitav niz milijardera sa liste najbogatijih časopisa „Forbs“ postali su samo imućniji i uticajniji tokom vladavine Putina.
To su „novi“ oligarsi, koji su shvatili prećutno pravilo da dok se ne upliću otvoreno u politiku, mogu mirno da rade i gomilaju svoje bogatstvo. Oni koju su se usudili da imaju bilo kakve političke ambicije, završili su ili u zatvoru, kao Mihail Hodorkovski, bivši šef naftne kompanije „Jukos“, ili u izgnanstvu, kao Boris Berezovski, koji je dobio britanski politički azil, i Leonid Nevzlin, koji je izbegao u Izrael.
Oligarhijska struktura nastala je haotičnih devedesetih godina, za vreme predsednika Borisa Jeljcina, kada su državna dobra ubrzano prelazila u ruke pojedinaca u procesu divlje privatizacije. Na osnovu bliskosti sa „porodicom“, kako su zvali Jeljcinove ljude od poverenja, malobrojni odabrani srećnici su postajali vlasnici neizmernog bogatstva, pre svega u oblasti prirodnih resursa, iz čega su kasnije nikle čitave industrijske imperije. U tim previranjima svi su imali putera na glavi i zato bi protiv svakog od tih novih bogataša lako mogao da se pokrene postupak sličan onome zbog kojeg je Hodorkovski, pod optužbom za utaju poreza i finansijske malverzacije, zaglavio u zatvoru.
Početkom Putinovog drugog mandata održan je njegov sada već istorijski sastanak sa najimućnijim privrednicima, na kojem su utvrđena pravila igre u odnosima između Kremlja i oligarha: nema preispitivanja načina sticanja imovine, ali zauzvrat oni moraju da aktivno pomažu državi i da se klone politike. Još jedno prećutno pravilo odnosilo se na oblast delovanja - veći deo sektora nafte i gasa su pripali Kremlju. Ostao je širok prostor za poslovanje, pre svega u oblasti metala. Tako je, recimo, Oleg Deripaska postao kralj aluminijuma, Aleksej Mordašov se specijalizovao za čelik, a Roman Abramovič zainteresovao za metalurgiju i zlato.
Sledeći važan kriterijum „podobnog“ oligarha je angažman za dobrobit zemlje. Abramovič je već drugi mandat gubernator Čukotke, koju je delom od državnih, delom od svog novca izgradio i osavremenio, pa i pored surove klime ljudi zbog visokih primanja rado odlaze tamo da rade. Ališer Usmanov kupuje na svetskim aukcijama ruska umetnička dela, rasprodata i popljačkana u dva svetska rata, i poklanja ih ruskim muzejima. Jesenas je samo za kolekciju pokojnog dirigenta i violončeliste Mstislava Rostropoviča, koju je njegova udovica primadona Galjina Višnjevska rešila da proda u inostranstvu, platio 40 miliona dolara i poklonio muzeju u Sankt Peterburgu.

Ostale vestiArhiva