POPUT sestre Kristine, nastavila je muzički biznis kojim se u porodici Kovač odavno bave. Kao kompozitor i izvođač, Aleksandra Kovač opredelila se za široki emotivni raspon od tužnih do veselih soul verzija. Iskazala se i kao muzički urednik u "Komuni" kada je sredinom devedesetih odlučno pomogla, kompilacijskim izdanjem starih i novih snaga, domaćoj hip-hop sceni. Danas, jedan je od najtraženijih kompozitora, a odgovor na pitanje otkud baš Aleksandra Kovač na toj poziciji ponudila je nedavno prvim samostalnim albumom "Med i mleko"("Komuna"). Tako je posle dede, koji je osnivač omladinskog festivala u Subotici, i oca Kornelija Kovača, jednog od najprestižnijih (pa i komercijalnih)kompozitora, i Aleksandra svojom emocijom pokušava da pokori divlja balkanska plemena.
* Kako se vaš muzički ukus razvijao tokom ranog detinjstva?
- Od četvrte do šeste godine živela sam sa porodicom u Londonu. Talentovani muzičari su celog dan defilovali kroz naš mali stan u Okli stritu. Bio je aktuelan mjuzikl "Evita" i mama je posle predstave kupila i kasetu. Slušala sam je neprestano i pevala uz potpuno i iskreno oduševljenje. Tako se zadesilo da na prijemnom u nižoj muzičkoj školi “Slavenski”, odmah posle povratka iz Londona, otpevam baš “Dont kraj for mi, Argentina”, na perfektnom engleskom i obradujem poluusnule profesore koji su uglavnom slušali pionirske i partizanske pesme! Odrastala sam u Londonu, Beogradu i Madridu i u svakom od tih gradova, srećom, bila u okruženju talentovanih i inspirativnih ljudi od kojih sam mnogo naučila.
* Gde su bili zabeleženi prvi snimci sestara Kovač, u studiju vašeg oca ili vašeg ujaka u Skandinaviji?
- Prvu pesmu sam napisala u 13. godini. Zvala se "Lav iz sou blu" (Ljubav tako boli). Moja sestra Kristina i ja smo to leto provele kod ujaka Aleksandra, na severu Norveške. Imao je veliki muzički studio u svojoj kući. Tada je i Tina napravila svoj prvi aražman sa 11 godina i nas dve smo ponosno doletele iz Tromsa u Beograd, čvrsto stežući kasetu koju ćemo pustiti tati Korneliju. Čekao nas je, ponosan, na aerodromu, a mi smo bile srećne zbog toga. Imam i danas taj snimak, zvuči kao da patuljci iz zemlje Oz pevaju baladu Džordža Majkla, ali dobru ljubavnu baladu. Nas dve smo tada i počele da pevamo prateće vokale Bajagi, "Ribljoj čorbi", "Pilotima", "Poslednjoj igri leptira"...
* Ali, London vas je opredelio ka fankiju i soulu?
- London me je potpuno ubacio u R&B i soul scenu. Mislim da je kombinacija mog odrastanja na kvalitetnom i čistom pop zvuku u Beogradu i soul muzike koju sam u Londonu počela da slušam i pišem, doprinela da se kao izvođač i kompozitor razvijam u dobrom smeru. Tina i ja smo jako rano "bačene u vatru". Otišle smo ponovo same u London sa 17, odnosno 19 godina. Potpisale smo ugovor sa velikom menadžment firmom i odmah je organizovana turneja po mnogim londonskim klubovima, da bismo uskoro otišle i na veliku englesku turneju pevača grupe "Hot čokolejt"... Bend sastavljen od talentovanih muzičara s kojima smo posle turneje osnovale grupu, svakog dana novi grad, novi hotel, novi koncert... To iskustvo je nezamenjivo. Pamtim dobro i kada sam pevala lid vokale svom ocu za pesmu "Ana Ef" za njegovu tada aktuelnu instrumentalnu ploču. Srce mi je strašno lupalo i bila sam presrećna što ću imati svoj prvi pravi solo nastup na nekom albumu....
* Svojevremeno ste govorili da vam se čini da biste se i sami drogirali da ste bili prinuđeni da slušate ono što i mladi u Srbiji!
- Muzika u Srbiji, danas? Previše sam dobro raspoložena da bih o tome pričala, tek tome doprinosi i izostanak podrške mladim, talentovanim ljudima u ovoj zemlji. Ponovo se, i albumom "Med i mleko" protivim toj društvenoj nakaradnosti. Mislim da sam oko sebe okupila najbolje ljude i da smo napravili nešto novo, podigli standarde, kako u muzici, tako i u video-produkciji. Moj najprisniji saradnik već godinama je talentovani muzički producent i maštoviti basista Roman Goršek. On je, nekako, sve u jednom, jer je i marketinški direktor našeg malog tima. Zajedno sa mnom osmišljava svaki sledeći potez i svaku novu ideju.
* Šta vas vuče da komponujete muziku "za seču vena", vaša ličnost ili "ar-en-bi" i "soul" stereotipi(standardi)?
- Kombinacija mađarske i srpske krvi u mojim venama.

BORBENA LAVICA
- POTIČEM iz normalne porodice. Mama nas je naučila da zdravo živimo i razmišljamo, da poštujemo sebe i druge. Takođe, nisam morala da skrivam emocije. Kroz razna životna iskustva naučila sam mnogo toga o sebi i pronašla svoj put. Živim za ono što mi je bitno i za to se borim kao lavica. Zavolela sam odmah rad u studiju i zaljubila se u magičnu ideju da sam među muzičarima od jutra do mraka. Tada sam poput ribe u vodi.

Ostale vestiArhiva