Agenti FBI uhapsili su četiri osobe pod sumnjom da su odavale vojne tajne kineskoj vladi, a četiri osumnjičena špijuna su se juče našla na optuženičkoj klupi. Amerika godinama pokušava da se obračuna sa kineskim špijunima, koji su najveći kradljivci njenih tehnoloških tajni.
Majk Mekonel, direktor američke obaveštajne službe, rekao je da su kineske obaveštajne službe među „najagresivnijim u prikupljanju osetljivih podataka koji se tiču strogo čuvanih američkih projekata i da njihovi napori dosežu nivo koji je vladao tokom hladnog rata“.
Hapšenja otkrivaju najnoviji pokušaj Kine da dođe u posed tajnih dokumenata o vojnom sistemu SAD, kaže Kenet Vejnstejn, pomoćnik generalnog tužioca, i opisuje Kinu kao „naročito veštu, odlučnu i metodičnu u svojim špijunskim akcijama“.
Kina za svoje akcije ne angažuje vrsne tajne agente, niti je okrenuta klasičnoj špijunaži u stilu KGB. Poverljive podatke uglavnom prikupljaju amateri, kineski studenti ili oni sa američkim državljanstvom, pa im je teško ući u trag.
U okviru najnovijih napora SAD da se obračuna sa špijunima, u ponedeljak su optuženi Dongfan Greg Čung (72), bivši inženjer Kompanije „Boing“, i Greg Bergersen (51), analitičar Ministarstva odbrane SAD, da su kineskoj vladi odavali vojne tajne. Agenti FBI su u Nju Orleansu priveli i dvojicu kineskih imigranata Tai Šenkuoa i Ji Ksinkanga.
Puka je slučajnost da su Bergersen i Čung optuženi istog dana jer između njih dvojice ne postoji direktna veza. Prvi je živeo u Vašingtonu, a drugi u Los Anđelesu.
Bergersen je poverljive informacije prodavao za visoke sume u popularnim turističkim gradovima kao što su Las Vegas i Čarlston u Južnoj Karolini. On je privedenom Šenkuou, biznismenu iz Nju Orleansa, odavao poverljive podatke o američkoj vojnoj trgovini sa Tajvanom, dok je Kang bio posrednik između Šenkuoa i kineskih zvaničnika. Dokumenta su sadržala detalje o svakoj prodaji oružja ili vojne tehnologije koje su SAD planirale za narednih pet godina.
Bergersenu preti maksimalna kazna od deset godina zatvora, dok Šenkuou i Ksinkangu, koji se terete za zaveru i odavanje odbrambenih podataka SAD stranoj vladi, preti doživotna zatvorska kazna. Čung, koji je optužen za špijunažu i zaveru, odavao je tajne koje se tiču američkog spejs šatla, kao i detalje o vojnom transportnom avionu tipa C17 i „Boingovoj“ raketi „delta IV“.
Prema informacijama koje je sudu dostavio FBI, kineski zvaničnici su od Čunga tražili da ukrade podatke o američkim vazduhoplovnim projektima, a on je u povratnom pismu odgovorio da „želi da pomogne rodnoj zemlji.“ Čung je tridesetak godina radio u vazduhoplovnoj i svemirskoj industriji, uglavnom u kompanijama „Rokvel internešnel“ i „Boing“. Planirao je da ostane u „Boingu“ do 2006, ali se penzionisao 2002. godine.
Čung se tereti za špijunažu, zaveru i davanje lažnog iskaza istražiteljima FBI i sada mu preti kazna od 100 godina zatvora. Kina je tokom protekle dve decenije uložila ogromne napore da u SAD oformi veliku i snažnu obaveštajnu infrastrukturu.

Ostale vestiArhiva