U Italiji se danas i sutra održava referendum o reformama ustava koje predvidjaju jačanje položaja premijera, prenošenje važnih ovlašćenja na regione i ubrzanje zkonodavne procedure.

Reforma italijanskog ustava koji je na snazi od Drugog svetskog rata trebalo bi da doprinese političkoj stabilnosti u zemlji, ističu predlagači.

S druge strane, oni koji se protive izmenama, medju kojima i premijer Romano Prodi, kažu da reforme jesu neophodne, ali da bi predložene izmene, loše osmišljene u prethodnoj konzervativnoj vladi Silvija Berluskonija, dale suviše moći izvršnoj vlasti. Sporna je i činjenica da na referendumu gradjani glasaju za i protiv, iako se promene odnose na više od 50, od ukupno 139 članova ustava. To bi do sada bio najveći amandman na italijanski ustav donet 1948. godine.

Prema sadašnjem ustavu, italijanski premijer ima manja ovlašćenja od premijera ostalih zemalja zapadne Evrope. Ukoliko se usvoje amandmani na ustav, predsednik vlade će imati ovlašćenje da raspusti parlament. To ovlašćenje sada ima predsednik Republike, čija je funkcija uglavnom ceremonijalna. Premijer bi, takodje, imao ovlašćenje da imenuje i smenjuje članove svog kabineta, što je do sada uvek morao prethodno da odobri šef države.

Ostale izmene, ako i budu usvojene, neće odmah stupiti na snagu, jer se odnose na prenošenje ovlašćenja sa centralne na regionalne vlasti u sektorima zdravstva, obrazovanja i bezbednosti. Predloženo je i da se broj poslanika smanji sa 630 na 518, a broj senatora sa 315 na 252. Ta izmena, ako bude usvojena, stupila bi na snagu tek kroz deset godina.

U Italiji je registrovano oko 43 miliona glasača.

Ostale vestiArhiva