Članovi Vlade Srbije na čelu sa premijerom Vojislavom Koštunicom spremni su da do daljeg obustave kontakte sa predstavnicima zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova, poput SAD i EU, jedna je od diplomatskih mera koje Srbija, pored povlačenja ambasadora, namerava da povuče prema zemljama koje priznaju Kosovo kao državu, saznaje „Blic“ u Vladi Srbije.
- To je standardna procedura koju su koristile i druge zemlje u sličnim sitaucijama. To praktično znači da bi svi ministri i državni sekretari imali obavezu da ne kontaktiraju sa predstavnicima zemalja koje priznaju Kosovo, ali se to ne bi odnosilo na pomoćnike ministara - kaže naš izvor iz Vlade Srbije i navodi da će se to odnositi i na čelnike najvažnijih institucija koje postavlja ili imenuje Vlada Srbije. Međutim, naš sagovornik ističe da će Srbija i dalje biti aktivna u svim međunarodnim institucijama jer se te mere ne odnose na učešće u međunarodnim organizacijama. Ovaj plan se ne odnosi na predsednika Srbije. Iz kabineta predsednika poručeno je da sve institucije treba da rade svoj posao, a da će Tadić razgovarati s kim god bude trebalo da bi se diplomatskim putem borio za interese Srbije i očuvanje Kosova.
- Izolacija znači predaju - zaključuju iz Predsedništva na Andrićevom vencu.
Interesantno je da su ministri na sednici Vlade, kada je akcioni plan usvojen, imali samo kratak opis celog plana, a da je za kasnije uobličavanje akcionog plana bilo nadležno Ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje vodi Slobodan Samardžić. Kako „Blic“ saznaje, poslanici Skupštine Srbije trebalo bi u petak da budu upoznati sa merama koje će Srbija povući kako prema Kosovu, tako i prema zemljama koje su priznale pokrajinu kao državu, a sednica će najverovatnije biti zatvorena za javnost.
Prvog dana po jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova usledila su i prva priznanja, odmah zatim i prve diplomatske protivmere Vlade Srbije prema zemljama koje su se odlučile da priznaju čin kojim se krši suverenitet i teritorijalni integritet Srbije. Nezavisnost Kosova prvo su priznali Avganistan, SAD, Turska, Francuska, Albanija, Australija, Tajvan i Senegal, dok su Austrija, Italija, Nemačka i Velika Britanija najavile da će to uskoro učiniti. U skladu s tim, aktiviran je akcioni plan Ministarstva spoljnih poslova Srbije koji za početak predviđa uručivanje protestnih nota i povlačenje ambasadora na konsultacije. Ministar Jeremić povukao je tako ambasadore iz tih zemalja.
Istovremeno, diplomatske note upućene su Francuskoj, Velikoj Britaniji, Kostariki, Australiji i Albaniji. Najznačajniji delovi akcionog plana Vlade Srbije za slučaj jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova će tako već početi da se primenjuju, a to su državna i diplomatska aktivnost usmerena na blokiranje priznanja nezavisnosti Kosova, dok drugi deo podrazumeva političku, socijalnu i ekonomsku pomoć Srbima na Kosovu, pri čemu je poseban akcenat na stvaranju paralelnih institucija Srba u južnoj pokrajini, dok ekonomske blokade neće biti.
Ipak, u delu plana koji predviđa povlačenje naših ambasadora iz zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova na konsultacije u Beograd, kako „Blic“ saznaje, „nije napravljena izlazna strategija“. Tačnije, ne zna se koliko će ambasadori ostati na konsultacijama. Kako „Blic“ saznaje iz diplomatskih krugova u Beogradu, ambasadori najvećih zapadnih zemalja primili su ovo na znanje i rekli da neće odgovoriti istom merom, kako je to uobičajeno u bilateralnim diplomatskim odnosima. Ambasadori su istovremeno zahtevali da se poveća bezbednost ambasada, rezidencija i poslovnih predstavništava u Beogradu.
Dušan Lazić iz Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova kaže i da bi strani ambasadori mogli biti povučeni iz Beograda na konsultacije ukoliko im Beograd stavi do znanja ili pošalje signal da to želi ili ako se naši ambasadori duže zadrže na konsultacijama.
- Srbija nema širok dijapazon efikasnih mera koje može da preduzme prema svetu, a da to ne bude na njenu štetu. Srbija mora da „govori jednim glasom“, a ne da šalje suprotne poruke, na primer o nastavku evropskih integracija - upozorava Lazić.
U mere spada i blokada prijema Kosova u međunarodne organizacije poput UN, OEBS, Svetske banke...
- Savet bezbednosti UN je za sada blokiran zbog polarizovanih stavova. Mi tu možemo da delujemo posredno, preko Rusije i Kine. Kad su u pitanju OEBS i Savet Evrope, čiji je Srbija član, tu se nove članice primaju konsenzusom i možemo da sprečimo da Kosovo bude primljeno - objašnjava Lazić.

Ostale vestiArhiva