Vođe ovakvih ideja i pokreta, koji se u ovoj zemlji nazivaju seceseionističkim, uglavnom dolaze iz zemalja bivše Jugoslavije. Bolviija je najsiromašnija država u regionu. Kada je pre dve godine predsednik Evo Morales obećao da će biti Švajcarska u Južnoj Americi, a to se nije ostvarilo, regionalne razlike su izbile u prvi plan.
Posebne rasprave se vode oko novog ustava koji bi, sa pozivima za autonomiju, mogli da gurnu Boliviju u novu nestabilnost. Morales hoće to da izbegne.
"Država se ne može deliti, porodica se ne može delliti, jer mi smo svi jedna porodica, a pozovi na autonomiju praktično pozivaju na podelu. Nedavno sam pročitao: Želimo da budemo kao Kosovo. To je smrtno ozbiljno", rekao je on.
Lideri pokreta za autonomiju regiona, većina imigranti iz bivše Jugovslavije, kažu da žele autonomiju, a ne nezavisnost.
"Ne možete porediti Kosovo sa Santa Kruzom. Ne verujem da će Santa Kruz ikada da se otcepi od Bolivije", kaže gradonačelnik Santa Kruza Branko Marinković.
Razlog težnje ka autonomiji je ekonomski i etnički. Naime, Santa Kruz je bogata provincija u siromašnoj zemlji koju uglavnom naseljavaju imigranti, poreklom evropljani, koji sebe ne smatraju istim sa stanovništvom Bolivije.
Bolivijci, poput Moralesa, do pedesetih godina XX veka nisu imali pravo ni da glasaju.
"Problemi između regiona i u državma potiču od religioznih i etničkih razlika. U Boliviji problemi su etničke prirode", kaže hrvatski imigrant Zvonko Matković.
Sadašnji predsenik takav instiucionalni rasizam ne toleriše.
A ima i jugoslovenskih imigranata koji misle drugačije od svojih nekadašnjih sunarodnika.
"Ako sejemo prijateljstvo, žanjemo dobre odnose. Umorni smo od ratova i Balkana ,koji je morao sve te nesrećne situacije da rešava konfliktima", rekao je Robert Jakubek.

Ostale vestiArhiva