Dejan Stanković, kapiten Srbije, ne želi da polemiše o (ne)pozivanju pojedinaca u reprezentaciju, niti da doliva ulje na vatru kada je u pitanju izbor selektora Miroslava Đukića, koji kroz prijateljske utakmice pravi takmičarsku ekipu za predstojeće kvalifikacije za Mondijal u Južnoj Africi 2010. godine.
- To su ljudi koje jako dobro poznajem, ali zaista ne želim da pričam o tome zašto neko jeste ili nije pozvan, ni o kumu Panteliću kojeg mnogo volim, ni o Kežmanu. To nije u mom karakteru, nemam moć da odlučujem, a ni pravo, bez obzira na to što sam kapiten. Selektor je Đukić, njegova reč se poštuje. On odgovara za one koje poziva ili ne poziva, na kraju i za rezultate. Sve ovo što govorim jeste u cilju smirivanja strasti. Siguran sam da kompletna priča proističe iz ogromne želje svakog pojedinca da igra za nacionalni tim.
U Interu ima mnogo reprezentativaca?
- Svaka reprezentacija se susreće sa sličnim problemima. Bio sam svedok kad Zaneti i Kambijaso nisu pozivani da igraju za Argentinu. Svako se bori za sebe, voli da igra, to je normalno.
Nažalost, postoji mogućnost da vi i pored poziva propustite, posle Makedonije, još jedan meč reprezentacije?
- Iskreno, jedva čekam da se završi ova sezona, jer sam stalno povređen, počevši od septembra i problema sa stopalom. Pauzirao sam tri meseca, i taman kad počnem da hvatam ritam, a non-stop jurim formu i ekipu, desi mi se neki novi maler. Sad je u pitanju aduktor. Nisam deset godina u Italiji bio teže povređen ili duže pauzirao, ali sam u ovoj sezoni izjednačio rezultat za sve ovo vreme. Psihički sam ubijen. Danas neću igrati protiv Đenove, daj bože da budem spreman za subotu i Juventus. Ako propustim i taj veliki meč, nema smisla da se javljam Đukiću i reskiram da pogoršam povredu u Ukrajini. Volim ovaj period, kada se sve lomi, imam ogromnu želju da pomognem Interu, ali mi se ove sezone baš ne da - završio je Dejan Stanković.

Ostale vestiArhiva