Svaki drugi vojni obveznik izbegava vojnu obavezu, podaci su Ministarstva odbrane iz marta meseca ove godine. Nedostatak poverenja u Vojsku i roditelja i regruta trebalo bi tražiti u činjenici da je u proteklih godinu dana po kasarnama u Srbiji poginulo 15, a samo u proteklih mesec dana čak četiri vojnika.

Proteklog vikenda vojnik Marko Dejović iz Užica obesio se u kasarni u Valjevu. Vojska je juče poručila da nije odgovorna za tragični incident, ali nije propustila da navede kako je „Dejović bio krivično gonjen i da ga je MUP Užica označio kao uživaoca opojnih droga“. Umesto sprečavanja incidenata, vojska je osula paljbu na regrute. Kažu nisu dovoljno dobri.

- U vojsku dolazi između devet ili deset odsto razvedene dece, oko 20 odsto regurta je opterećeno porodičnim problemima - imaju teško obolelog u porodici, invalida ili roditelje alokoholičare. Zatim deset do 12 odsto njih ima dijagnoze psihičkih bolesti zbog kojih su ograničeno sposobni, a 20 do 25 odsto ima organska oboljenja. Četvrtina je počinila neko krivično delo, a deset do 12 odsto imalo je iskustva sa opojnim drogama - naveo je juče general Petar Radojčić, načelnik Uprave za ljudske resurse u Generalštabu Vojske Srbije, objašnjavajući pad kvaliteta regruta.

Kao najčešće uzroke „vanrednih incidenata“, Radojčić navodi „pad kvaliteta kadra“ i među oficirima i među regrutima, opterećenost ljudstva zbog slabog odziva, pogoršanje standarda pripadnika Vojske, ali i nepridržavanje pravila, naređenja i propisa u obavljanju vojne službe.

- Veći broj pripadnika Vojske oseća se besperspektivno, pa pojedinci imaju destruktivan odnose prema sebi i okolini. Moralno ozdravljenje društva je dug proces i nije samo problem Vojske Srbije - opisao je Radojčić trenutnu situaciju u Vojsci.

Upućeni tvrde da bi, kada bi Vojska Srbije bila sastavljena samo od 27.000 profesionalaca, incidenti kakav je poslednje samoubistvo vojnika u Valjevu bili bi svedeni na najmanju moguću meru.

Radojčić ipak smatra da profesionalizacija vojske neće eliminisati uzroke ovakvih događaja.

- To je zabluda jer u svim zemljama u svetu postoje ovakvi slučajevi čak i znatno veći nego kod nas - kaže on.

Međutim, njegov kolega Radomir Vukobradović, načelnik uprave za pitanja obaveze odbrane juče je pak izjavio da bi zbog ovakvih stvari trebalo ubrzati proces profesionalizacije. Sa njim se slaže i analitičar Zoran Dragišić. On kaže za „Blic“ da je profesionalizacija jedino rešenje za Vojsku Srbije jer sve češći slučajevi smrtri vojnika ukazuju da je trenutno stanje u vojsci nedrživo.

- Ovo samo pokazuje da je sistem u rasulu. Ozbiljno kasnimo za ostalim državama u regionu. Potrebna je i politička volja, ali i finansijske mogućnosti jer moramo da imao tehnički opremljenu i dobro plaćenu vojsku. Sve ove nesreće koje se dešavaju pokazuju da ne možete da očekujete od regruta da budu oslonac vojne organizacije - kaže Dragišić.

On navodi da od uvođenja mogućnosti civilnog služenja vojnog roka malo školovanijih vojnih obveznika pristaje da služi vojsku. Kada je reč o optužbama o lošem kvalitetu regruta koji dolazi iz vojske, Dragišić kaže da je to razlog više za profesionalizaciju.

- Nekada u JNA vojnik nije mogao da uđe u kasarnu sa bilo kakvim duševnim poremećajem. Bolje je da nema nijednog vojnika u određenoj klasi nego da se dogodi neko ubistvo ili samoubistvo. To je veća šteta - zaključuje Dragišić.

Analitičar Bojan Dimitrijević za RTV B92 rekao je da najnoviji događaj produbljuje sliku prisutnu u javnosti o sve nesigurnijem služenju vojske u Vojsci Srbije.

- Znam da ljudi iz Vojske prihvataju bukvalno svakog ko se odazove na poziv, uopšte ne razmatrajući prošlost regruta. Ono što vojni organi mogu da prate ponašanje regruta i kako se adaptiraju u jedinici, ali u ovom širem društvenom problem, vojska može samo da pokuša da sanira posledice. A sve postaje drastičnije u slučaju smrti vojnika, jer to posebno zna da uzburka javnost - rekao je Dimitrijević.

Ostale vestiArhiva