Na samitu NATO u Bukureštu početkom aprila učestvovaće 60 šefova država i vlada. Samit će proteći u nekoliko formata: održaće se zasedanje Saveta alijanse, Saveta evroatlantskog partnerstva, Saveta Rusija - NATO, Komisije Ukrajina - NATO, a, takođe, odvojeno zasedanje o Avganistanu.
Pored pitanja bezbednosti, biće reči o širenju Alijanse. Gotovo sigurno, Albanija, Makedonija i Hrvatska dobiće poziv u Alijansu. Ali ostaje intriga povodom poziva u Alijansu dve postsovjetske republike, članice Zajednice nezavisnih država - Gruzije i Ukrajine. Lideri tih zemalja jasno su stavili do znanja da bi želeli da se priključe Akcionom planu za članstvo u NATO. To se smatra prvom etapom na putu pristupanja u vojni blok.
Pitanje širenja NATO, uključivanjem Ukrajine i Gruzije, imalo je oštar odjek i na Zapadu i u Rusiji. Moskva je jasno stavila do znanja da je protiv takvog scenarija. O tome su tokom ovog meseca govorili predsednik Rusije Vladimir Putin i novoizabrani predsednik Dmitrij Medvedjev. Oni su uvereni da situacija oko Gruzije i Ukrajine može biti opasna za sistem bezbednosti u čitavoj Evropi.
U stvari, u Evropi takođe ima protivnika poziva bivših sovjetskih republika u NATO. Najjače od svih o tome govori nemačka kancelarka Angela Merkel. Holandija, takođe, nije za to da se se u Bukureštu odlučuje to pitanje, uz napomenu da treba sačekati bolje vreme. Ipak, ovo znači da se i Holandija priključila pozicijama Nemačke, Francuske, Belgije i Luksemburga.
SAD i Velika Britanija se drže suprotnih gledišta, dakle - žele da se Ukrajini i Gruziji što pre uputi poziv u NATO. Predsednik Gruzije Mihail Sakašvili se pre nedelju dana sastao sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, koji je obećao, da će to pitanje biti razmatrano u Bukureštu. U sredu je savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Stiven Hedli još jednom potvrdio da Buš vidi koristi od stupanja Ukrajine i Gruzije u Alijansu. „Alijansa pruža ruku Gruziji i Ukrajini i jasno izjavljuje da je NATO otvoren za sve demokratije u Evropi koje odgovaraju standardima članstva“, rekao je Hedli. On je podvukao da „najjači instrument“ za uključenje Ukrajine i Gruzije u pripremu za članstvo u NATO ostaje - Akcioni plan za članstvo. „Saveznici odlučuju u u Bukureštu da li će udovoljiti molbi Ukrajine i Gruzije o početku programa Akcionog plana“, rekao je Bušov savetnik.
Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko zajedno sa Mihailom Sakašvilijem nada se da će Alijansa dati, već u Bukureštu, pozitivan signal pitanju priključenja Akcionom planu za članstvo u NATO. Taj korak izazvao je različitu reakciju kako u Ukrajini, tako i van njenih granica. Ukrajinska opozicija zatražila je da se održi referendum o mogućnosti da Ukrajina pristupi NATO, dok je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo da će u tom slučaju Moskva biti prinuđena da preduzme adekvatne mere.
Komentarišući reči novoizabranog predsednika Rusije Dmitrija Medvedjeva o tome da je situacija mogućeg stupanja Gruzije i Ukrajine u NATO „krajnje neprijatna za evropsku bezbednost“, Juščenko uverava da taj korak neće naneti štetu susedima, uključujući i Rusiju. „Ubeđen sam da kod evropskih naroda naše stremljenje nalazi na punu pažnju“, rekao je Juščenko. „Pitanje da li će Ukrajina biti ili ne biti u NATO, znači, ukupno uzev, u kontekstu - da li će biti ili neće biti ukrajinskog suvereniteta“, zaključio je Juščenko.
Gruzija se 5. januara, u vreme kad su održani predsednički izbori, referendumom opredelila za pristup NATO. „Za“ je bilo 77 odsto stanovništva.

Ostale vestiArhiva