BEOGRAD - Čak i u malim medicinskim centrima, u Pirotu ili Surdulici recimo, imamo dovoljno kardiologa i internista koji mogu dobro da postave kardiološku di­jagnozu, ali bolest krvnih sudova na vreme mogu da prepoznaju samo četiri angi­ologa u Beogradu!
U pandemiji cerebrovaskularnih bolesti, po kojima smo, prema podacima Svet­ske zdravstvene organizacije na drugom mestu u svetu, odmah iza Rusa, ova­kva kadrovska osposobljenost, na koju upozorava dr Lazar Davidović, načelnik vaskularne hirurgije u Institutu za kardiovaskularne bolesti kliničkog Centra Srbi­je je - poražavajuća.
- Zato smo pokrenuli kampanju da se specijalizacija sa sedam godina (pet godi­na specijalizacija opšte plus dve godine specijalizacije vaskularne hirurgije) skra­ti na ukupno šest godina - objašnjava dr Davidović. - Po ovom predlogu opšta hi­rurgija specijalizirala bi se dve, a vaskularna četiri godine. To nije veliko skraće­nje, ali bi u kvalitativnom smislu ta promena bila veoma značajna, jer bismo po završetku specijalizacije dobijali kompletnijeg stručnjaka nego sada.
Školovanje vaskularnog hirurga je skupo (u SAD košta koliko i školovanje pilota borbenog aviona), ali nije samo to problem. Ako sada počnemo da školujemo va­skularne hirurge, imaćemo ih tek za sedam godina, a i mladi ljudi se sve manje opredeljuju za hirurgiju, jer je to "rudarski posao".
- Pokušavamo da se prilagodimo epidemiji bolesti krvnih sudova tako što smo drastično povećali broj operativnih zahvata, ali to nije dovoljno - navodi dr Davido­vić. - Problem je nedostatak stručnjaka.
Kompletnu vaskularnu hirurgiju kod nas rade jedino Klinički centar Srbije i Insti­tut "Dedinje", a dobrim delom i Vojnomedicinska akademija i Klinika za kardiova­skularnu hirurgiju u Novom Sadu. To je dovoljno za 50-60 odsto potreba naše ze­mlje.
Porast cerebrovaskularne patolgije uzrokovan je stresom, tranzicijom, savreme­nim načinom života bez dovoljno fizičke aktivnosti i puno neodogovarajuće, ma­sne, hrane. Uz to, ovo su i degerativne bolesti, logičan pratilac starosti, a naša populacija je sve starija.
- Dva najveća problema kod nas su obolenja karotidne arterije i trbušne aorte. Godišnje u KCS operišmo 1.000 paciejnata sa ovim dijagnozama, i poslednjih godina beležimo trend rasta ove patologije.

STRES
NA VISOKO drugo mesto u svetu po obolevanju i smrtnosti rangirali smo se pre­ma analizama od 1968. do 1994. godine, a kada bi se analizirao period 1990-2000. godina rezultat bi bio još porazniji - upozorio je dr Lazar Davidović na Osmom kongresu interne medicine SCG održanom prošle nedelje u Igalu. - Sve češće obolevaju mladi ljudi jer su oni podložniji stresu.

Ostale vestiArhiva