Privatno obezbeđenje važi za treću oružanu snagu u Srbiji, posle vojske i policije, koja broji više od 32 hiljade ljudi koji su naoružani sa oko 26.000 komada oružja. Država, međutim, nema uvid u delatnost službi za obezbeđenje, čiji pripadnici nekažnjeno prolaze i u slučajevima kada se fizički obračunaju sa radnicima neke fabrike.

U javnosti je ostalo upamćeno da je privatno obezbeđnje novog vlasnika u više navrata nasrnulo i povredilo štrajkače u zrenjaninskoj Jugoremediji, za šta niko nije odgovarao. Takvih situacija bilo je u još nekim srpskim firmama, a da se ne bi više ponovile, rad privatnog obezbeđenje treba da reguliše poseban zakon. Njega su predložili stručnjaci Privredne komore, a predviđa veću kontrolu rada obezbeđenja i izdavanje licenci.

"Da bi se licencirale, moraju da imaju stalno zaposlene, da prođu obuke, da su osigurani, da su zaštićeni, da ne može bilo kod da se time bavi", kaže Milan Nikolić, predsednik odbora za fizičko tehničko obezbeđenje u Privrednoj komori.

Zakonski regulisana praksa postoji u svim zemljama Evrope, kao i u regionu, gde za razliku od Srbije, nema fizičkih obračuna obezbeđenja i građana.

"Nije bilo situacija da se obezbeđenje sukobi sa radnicima, mada su pojedini valsnici to hteli, ali su firme koje se bave obezbeđenjem to odbili", kaže Veljko Dobranović, predsednik Hrvatskog centra obezbeđenja.

Marjan Marajanović, predsednik organizacije Montenegro sekjuriti kaže da privatne službe moraju da se bave preventivom, a nikako represijom i da 95 odsto problema reše rečima i izgledom.

Ostale vestiArhiva