Ima li u ovoj predizbornoj kampanji neke teme, a da nije izneta u kontekstu međusobnih optužbi DS-a i stranaka okupljenih oko nje, s jedne, i narodnjaka s druge strane? Po onoj staroj “drž’te lopova!” dojučerašnji koalicioni partneri kao da ni o čemu drugom ne razmišljaju, osim da okrive jedni druge za ono što se u Srbiji dešava.
Nema nikakve razlike između DS-a i DSS-a. Ako se čitaju izjave Borisa Tadića i Vojislava Koštunice, ispada da nema nesuglasica, i jedan i drugi su za Evropu, i jedan i drugi su za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ukoliko je obuhvaćeno Kosovo kao deo Srbije – procenjuje u izjavi za “Dnevnik” direktor Fonda za razvoj demokratije Milenko Radić ponašanje dojučerašnjih najbližih saradnika u vlasti. – Ukoliko u Sporazumu ostaje član 135, koji kaže da će se o Kosovu odlučiti u okviru UN, onda nema ničeg spornog i u svemu ostalom oni se slažu.
Istovremeno, on navodi da “pošto je reč o izborima, normalno je da obe strane moraju nešto da potenciraju, jer ipak treba pridobiti građane”.
Na pitanje zbog čega su svu svoju kampanju fokusirali na međusobni rat, umesto na doskorašnje izborne konkurente SRS i SPS, Radić podvlači da se “trasiraju novi putevi kako će biti napravljena nova vlada”.
Radikali imaju veliki deo birača u Srbiji, promenili su način ponašanja i mnogo se približili DS-u i DSS-u – kaže Radić. – Na prošlim, predsedničkim izborima Tadić je, da bi pobedio, morao da se programom približi radikalima i DSS-u. Sada se glavna bitka vodi oko toga ko će da vodi novu vladu. Polazi se od toga da to može biti samo neko iz DS-a, ili DSS-a. Verovatno je u tome glavni problem, zbog kojeg baš između te dve stranke ima najviše varnica. Reč je samo o liderskom mestu, jer Tadić je rekao “ukoliko mi pobedimo, ne dolazi u obzir da premijer bude Koštunica”. Zato se sada i vodi ta bitka oko premijerskog mesta, ali ne i s radikalima, jer iz SRS-a poručuju “ma, dobro, ne moramo mi imati mandatara”.
Povodom dileme da li bi Koštunca “progutao” preveliki zalogaj ako bi pristao na koaliciju s radikalima, Radić odgovara odrečno, jer “nisu radikali kao što su bili”.
Ako radikali nisu zabranjeni, ako ne rade suprotno Ustavu, ne može se tek tako otpisati veliki deo birača Srbije. Problem je nastao u tome što je DS uvek govorio da je najjači u Srbiji i nije želeo nikakav dodir sa SRS-om, a Koštunica se još 2000. zalagao za to da sve parlamentarne stranke uđu u vlast. No do toga nije došlo, već je formirana vlada uz podršku SPS-a – podseća Radić.
On smatra da “u ovom trenuktu čak nema velike razlike između DS-a, DSS-a i SRS-a, osim spremnosti DS-a i njegovih koalicionih partnera da ispunjavaju obaveze prema inostranstvu”. Na molbu da pojasni na šta konkretno misli, Radić kaže da “u DS imaju kontakte s inostranstvom i nastoje da budu fleksibilni u sprovođenju razgovora i dogovora s njima, najpre s EU i Amerikom”.
Koštunica tome uopšte nije sklon – tvrdi Radić. – Tadić što kaže, to i misli – “Uđimo u Evropsku uniju i onda se borimo za Kosovo”. Znači, fleksibilan je u tom delu.
Pošto međusobne optužbe idu dotle da Koštunica kaže DS-u “Vi nam otimate Kosovo”, a oni DSS-u “Vi nam otimate Evropu”, “Dnevnik” je interesovalo da li je istina negde na sredini. Radić odgovara: “Najverovatnije jeste”.
I jedan i drugi su za Evropu, i jedan i drugi su za Kosovo, reč je samo o izražavanju, ili o predizbornoj kampanji u kojoj koriste malo grublje reči – pojašnjava naš sagovornik.
A na pitanje da li je posle tih “grubljih reči” moguća njihova koalicija, Radić primećuje da “kada je politika u pitanju, interesi su na prvom mestu, u tu nema morala: svako sa svakim može i svako pokušava da dobije što veći kolač vlasti”.
– Vrlo je izvesno da će biti ponovo zajedno u Vladi. Ukoliko se to ne desi, do Nove godine ćemo imati nove izbore. Ako postignu dogovor, ne da se može desiti da ponovo premijer bude Koštunica, već je to i vrlo izvesno. Takođe verujem da će i radikali sigurno participirati u vlasti: zavisno od toga koliko mandata osvoje, mogu dobiti i funkciju predsednika Skupštine, ili nešto drugo. Jer teško će biti i dalje držati po strani ogroman broj birača i poslanika SRS-a – zaključuje Radić.

Ostale vestiArhiva