Neposredno pošto je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo rezoluciju kojom se do oktobra produžava mandat misije OUN u Gruziji, a stanje u njoj ocenio kao „stabilno”, predsednik Putin naložio je Ministarstvu inostranih poslova Rusije da konkretno pomogne stanovništvu Abhazije i Južne Osetije. Zahtev se odnosi na realizaciju već najavljenog kursa ruskog rukovodstva da se, u skladu s međunarodnim pravom, ukaže konkretna pomoć stanovništvu ovih nepriznatih republika i ruskim građanima koji u njima žive.
U saopštenju ministarstva naglašava se da predsednikova odluka „omogućava da se stvore mehanizmi za zaštitu prava, sloboda i zakonitih interesa ruskih građana koji žive u Abhaziji i Južnoj Osetiji”.
Od vlade RF traži se da u tom cilju sarađuje sa faktičkim organima vlasti dve republike i da organizuje saradnju u trgovinsko-ekonomskoj, socijalnoj, naučno-tehničkoj oblasti, u sferi informisanja, kulture i obrazovanja.
U tekstu saopštenja nabrajaju se i dokumenta koja izdaju organi vlasti Abhazije i Južne Osetije, a koja će Rusija priznati.
Federalnim organima izvršne vlasti naloženo je da sarađuju sa Abhazijom i Južnom Osetijom u okvirima pravne pomoći u vezi sa građanskim, porodičnim i krivičnim delima. Konzulske poslove za nepriznate republike obavljaće organi ruskog MIP-a u Krasnodarskoj oblasti i Severnoj Osetiji.
U saopštenju se posebno ističe da ovaj postupak Rusije ne znači da se Moskva opredelila za konfrontaciju sa Gruzijom, ali smatra da treba ukinuti sve sankcije i ograničenja koja ometaju normalan socijalno-ekonomski razvoj tih teritorija.
„Glavni motiv svih dejstava je briga o stanovništvu Abhazije i Južne Osetije, uključujući i ruske građane koji tamo žive.”
„Tokom godina sukoba stanovništvo tih nepriznatih republika je veoma osiromašilo. Ono je faktički bilo lišeno mogućnosti da realizuje univerzalna prava na dostojanstven život i stabilan razvoj. Njegov položaj se pogoršava zbog postupaka Tbilisija, koji ignoriše mogućnosti postojećih mehanizama za uspostavljanje normalnih ekonomskih odnosa i rešavanja socijalnih problema”, ističe ministarstvo.
Nedavne predloge Gruzije u kojima se nepriznatim republikama nudi „neograničena autonomija”, MIP Rusije „ne može da shvati ozbiljno”, kaže se u saopštenju. Ruski predstavnik u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin izjavio je sinoć da je moguće i uspostavljanje vazdušne linije između Rusije i Abhazije i obrazložio to činjenicom da avioni na relaciji Moskva – Tbilisi i obrnuto već lete, pa „neće biti čudno ako budu leteli i za Suhumi”.
Putinove odluke doživljene su u nepriznatim republikama kao normalan korak, nastavak politike koju Rusija vodi nakon priznanja Kosova, posle čega se, tvrdi ministar inostranih poslova Abhazije Sergej Šamba, „svet izmenio, a postupci Rusije to samo potvrđuju”. Odluka o pružanju konkretne podrške nepriznatim republikama je korak ka punom priznavanju njihove nezavisnosti, smatraju Suhumi i Činvali.
I rukovodstvo Gruzije veruje da je postupak Rusije put ka nezavisnosti nepriznatih republika. Tbilisi smatra da se time ugrožava suverenitet Gruzije i na to će reagovati, prema rečima Georgija Baramidzea, gruzijskog ministra za evrointegracije, „vlada, država i narod Gruzije. Rusija to mora znati i mora biti svesna svih posledica provokativnih koraka”, naglasio je on, dodavši da će Gruzija umeti da nađe „adekvatan odgovor” na takve pokušaje.
Predsednik Komiteta za veze sa inostranstvom gruzijskog parlamenta Konstantin Gabašvili nazvao je postupke Rusije „pripremanjem aneksije” gruzijske teritorije. Adekvatan odgovor traži i Mihail Sakašvili koji je hitno sazvao sednicu Saveta bezbednosti.

Ostale vestiArhiva