Da nije bilo Dejtonskog sporazuma, Al Kaida bi napade na Vašington i NJujork 11. septembra verovatno planirala iz Bosne, a ne iz Avganistana, ocenio je bivši američki izaslanik za Balkan i tvorac Dejtonskog sporazuma Ričard Holbruk.
U autorskom tekstu za današnji „Vašington post“, Holbruk, koji je nedavno bio u Sarajevu, navodi da su SAD bile zabrinute zbog prisustva u Bosni malo poznate grupe islamističkih ekstremista koja će kasnije postati poznata kao ozloglašena Al Kaida.
„Po Dejtonskom sporazumu, zahtevali smo njihov odlazak i dali NATO-u pravo da ih napadne. Bez Dejtona Al Kaida bi verovatno planirala napade od 11. septembra iz Bosne, a ne iz Avganistana“, naveo je bivši američki diplomata.
Analizirajuću situaciju u BiH, on je, iznoseći pouke Dejtona za druge mirovne napore u svetu, naveo da politički aranžmani treba da odražavaju istorijsku i etničku stvarnost.
„Unitarna država sa snažnom centralnom vladom može da funkcioniše u Francuskoj ili Japanu, ali ne u Bosni niti, verujem, na takvim mestima kao što su Irak, Avganistan ili Sudan“, ocenio je on.
Bosna kao i njeni balkanski susedi nema održivu budućnost ako ne postane članica Evropske unije, smatra Holbruk i ocenjuje da je usvajanje sporazuma o ograničenoj reformi policije, koji otvara BiH put ka potpisivanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju „najbolja politička vest u poslednje vreme“.
Analizirajući uspehe Dejtonskog sporazuma u ostvarivanju različitih ciljeva, Holbruk je najvišu ocenu - „pet plus“ dao ispunjavanju osnovnog cilja okončanja rata, a najmanju „tri minus“ političkoj integraciji i odnosu međunarodne zajednice prema BiH.
Glavnu krivicu za neuspeh u političkoj integraciji snosi muslimanski političar Haris Silajdžić koji je svojevremno odbacio paket ustavnih reformi Pedija Ešdauna, smatra Holbruk i tvrdi da je i premijer Republike Srpske Milorad Dodik okrenuo leđa reformama i sada koristi skoro svaku priliku da oslabi i parališe centralnu vladu, tražeći podršku Beograda i Moskve.
Holbruk ističe da je politički napredak u BiH počeo da posustaje kada je postalo jasno da Bosna nije prioritet Bušovoj administraciji.
„Odluka da se NATO zameni manjom vojnom snagom Evropske unije bila je strahovita greška“, tvrdi Holbruk, koji smatra da sadašnji visoki predstavnik Miroslav Lajčak ne dobija dovoljno podrške iz Brisela.

Ostale vestiArhiva