Francuski predsednik Nikola Sarkozi pokrenuo je ambiciozni urbanistički projekat kojim bi trebalo da se započne redizajn glavnog grada Francuske, saopštio je danas pomoćnik predsednika Anri Geno u intervjuu za francuski "Mond".
Projekat "Za lepši Pariz" okupiće, prema rečima Sarkozijevog zamenika Genoa, deset najboljih arhitekata koji bi trebalo da u narednih šest meseci daju svoje projekte "vizije Pariza u budućnosti".
Kako je naveo pomoćnik predsednika, u narednom periodu biće sastavljeno oko 250 timova koje će činiti arhitekte, prostorni planeri, inženjeri, sociolozi i filozofi koji bi trebalo da daju nove ideje o izmeni i poboljšanju grada, transportu, uređenju uprave i rešavanju ekoloških problema.
Među pozvanim arhitektama koji će se sastati sa Sarkozijem u narednom periodu, su i ovogodišnji dobitnik Prickerove nagrade Žan Nuvel, kao i Ričard Rodžers.
Za sada ostaje da se utvrde tačne razmere, cena i vremenski okvir projekta "Za lepši Pariz", ali, kako je naglasio Geno, "sve bi trebalo jasno definisati do isteka predsedničkog mandata Sarkozija do kraja 2012. godine".
"Cilj ovog projekta je da se podstakne razvoj Pariza, kao što je to, u svoje vreme uradio tadašnji prefekt Sene, Žorž Ežen Osman koji je polovinom 19 veka pokrenuo preuređenje grada za vreme Drugog carstva, uvodeći široke avenije i pripojivši mu sva predgrađa", izjavio je Geno.
Osman je, kako je naglasio Geno, "najzaslužniji i za današnji izgled Jelisejskih polja".
Međutim, ovaj Sarkozijev projekat, kako ocenjuju zvaničnici, verovatno će izazvati negodovanja u suprotnom taboru, odnosno kod gradonačelnika Pariza Bertrana Delanoa koji će biti i najverovatniji Sarkozijev protivkandidat na predsedničkim izborima 2012. godine.
Prema trenutnom sistemu urbanističkog uređenja, kako navode zvaničnici, Pariz i mreža predgrađa imaju odvojenu upravu što pravi probleme u transportu miliona ljudi koji svakodnevno putuju na posao, ali i u vezi drugih pitanja koja utiču na ceo grad.
U skorašnjoj francuskoj istoriji, lideri države nastojali su da ostave traga podižući značajne građevine u prestonici.
Za vreme socijaliste Fransoa Miterana podignuta je čuvena staklena piramida ispred muzeja Luvr, kao i nova gradska opera Bastilja, dok je za vreme konzervativca Žaka Širakapodignut novi muzej na obali Sene.
"Međutim, Sarkozi želi da ipak pomeri postojeće granice i da uradi nešto radikalno što će u osnovi promeniti izgled grada, a ne da gradi spomenike koji će glorifikovati neki režim, kao što su to radili njegovi prethodnici", naglasio je Geno.

Ostale vestiArhiva