Francuska je najavila da će, kada za nekoliko nedelja preuzme od Slovenije predsedavanje Evropskom unijom, svoj šestomesečni mandat iskoristiti da pogura ambiciozne planove za razvoj evropskih vojnih struktura, a kritičari već upozoravaju da bi se time potkopao NATO.
Prema predlogu francuskih zvaničnika koji kruži po Briselu, glavni štab snaga EU bio bi baziran u belgijskom glavnom gradu, a predvodio bi ga novi evropski šef inostranih poslova. Pariz takođe predlaže članicama formiranje većih specijalnih snaga za brzo reagovanje i izdvajanje više novca za odbranu.
Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, izjavio je da EU mora da bude sposobna za odbranu, ali insistira da to ni na koji način ne znači urušavanje NATO. „Uopšte se ne radi o tome, niti će to ikad biti slučaj, da konkurišemo NATO-u. Potrebno nam je i jedno i drugo. NATO i evropska odbrana, koje bi bile suprotstavljene jedna drugoj, nemaju nikakvog smisla“, izjavio je Sarkozi u petak u grčkom parlamentu.
Francuski predsednik smatra da EU „ne može biti bogata, ne može želeti da bude moćna, ne može se nadati da bude politički činilac, a ne biti sposobna da obezbedi svoju vlastitu odbranu“.
Kritičari su skeptični prema jačanju vojnog identiteta EU, strahujući da Francuska to vidi kao način da se ospori svetska dominacija Vašingtona. Federalisti dotle vide evropsku vojsku kao kamen temeljac buduće superdržave.
Jacek Sarjuš-Volski, predsedavajući Komisije EU za spoljne poslove, pridružio se Sarkozijevom nastojanju da Unija razvije „snažniji“ vojni kapacitet, da odvaja više sredstava na evropsku vojsku i da ima „zajedničku inostranu i bezbednosnu politiku, uključujući evropsku vojsku“.
On kaže da članice Evropskog parlamenta ubuduće treba da imaju poslednju reč kad su u pitanju vojne misije pod zastavom Evropske unije.
Očekuje se da će Francuska, koja zajedno sa Nemačkom i Poljskom najviše podržava veću odbrambenu sposobnost EU, pozvati članice EU da podignu odbrambenu moć tako što će izdvajati više novca i obezbediti više helikoptera i aviona.
Ova nastojanja ubrzaće stvaranje više formacija za brzo reagovanje od po 1.500 vojnika iz zemalja članica, koje će se naizmenično smenjivati i biti na raspolaganju za mirovne i humanitarne misije širom sveta i koje će nositi oznake evropskih vojnih snaga.
Oni koji zagovaraju ove „evropske borbene grupacije“ u njima vide najverovatniju osnovu za buduće Evropske vojne snage. U ovom trenutku postoji 15 tih borbenih grupacija, uključujući i jednu sastavljenu isključivo od Britanaca, ali se očekuje da će Francuzi nastojati da se njihov broj dramatično poveća.
Oni iz Brisela koji su protiv ove ideje ukazuju da su postojeće združene vojne formacije EU kao „slabe i amaterske“.
Endrju Daf, predstavnik britanskih liberalnih demokrata u Evropskom parlamentu i član Evropskog saveta za spoljnu politiku, upozorio je da su armije mnogih zemalja članica zastarele i neefikasne zbog „bednih“ vojnih budžeta, tako da je priča o „podeli opeterećenja“ često besmislena. On je izjavio da nedavna istraživanja pokazuju da je samo petina od dva miliona vojnika širom zemalja EU osposobljena da bude angažovana van granica Evrope.
Protivnici stvaranja evropskih odbrambenih kapaciteta smatraju, takođe, da bi vojsku EU razdirale i paralisale duboke podele među članicama i neuspeh zemalja članica da dostignu nivo izdvajanja za odbranu koji imaju SAD: SAD troše oko četiri procenta bruto nacionalnog proizvoda na odbranu, dok taj procenat u Britaniji i Francuskoj iznosi tri procenta, a u nekim evropskim zemljama i manje.
Postoje i strahovanja da bi formiranje vojske EU oslabilo veze Vašingtona i Evrope na polju odbrane i bezbednosti.

Sastanak Sarkozija i Merkelove
Članovi nemačke i francuske vlade na čelu sa Angelom Merkel, kancelarom Nemačke, i Nikolom Sarkozijem, predsednikom Francuske, sastaju se danas u Štraubingu, na jugoistoku Nemačke, uoči stupanja Francuske na mesto predsedavajućeg Evropske unije. Predstavnici dve vodeće zemlje EU razmotriće teme energetike, uključujući povećanje cena nafte i gasa, kao i globalno zagrevanje. Sastanak se održava dan uoči samita EU i SAD u Sloveniji, na kojem će učestvovati američki predsednik Džordž Buš.

Ostale vestiArhiva