Leto u Srbiji, bar u poslednjih nekoliko godina, nezamislivo je bez Egzit festivala. Nedelju dana ludila u Novom Sadu, uz svirku najvećih svetskih bendova, celodnevno zezanje, opuštanje... I sve je lepo. Tu su se svi našli: i tinejdžeri, i oni malo stariji od njih, i oni još stariji, a ima i matoraca. I svi rade zajedno: i policija, i političari, i đaci i vojnici... I caruje drugarstvo...

A da li je baš sve tako savršeno?
Ma naravno da nije: svako ko je bio na Egzitu zna da je tamo retko ko "strejt". Znači, svi su na nečemu. A policija pronađe tek tamo neki džoint, pa se busaju u prsa: "Evo, sprečili smo mladi da se drogiraju". A mladi svi na Karibima...

Ali Egzit je izraz slobode duha!
Aha, jeste! Dovedu te ko roba gde oni hoće, kad oni hoće, da slušaš onoga koga ti oni dovedu, i još ti to dobro naplate. I ti si kao buntovnik. Da, da... Je l' znaš, bre, čoveče koliko su oni svi dobri posle svakog Egzita? Oni to rade kao iz rodoljublja, zato što su "kul"? Šatro. Sve zbog šuški.

A najjači su alkohol bizmismeni. Ovo "m" je umesto "n" zato što su ti likovi po pravilu nepismeni. Kao to i to pivo u borbi protiv zloupotrebe alkohola. Brate! Zamisli samo ono kao "esesovci u borbi protiv antisemitizma". Da! I još dodaju kao neku akciju protiv trgovine ljudima i protiv onoga i da svi lepo žive i tralala... Tačno da se ispovraćaš.

Sve ti je to maska za gomilu piva, vinjaka, vutre i nekih drugih stvari koje se leti konzumiraju na staroj Petrovaradinskoj tvrđavi (gde im nije mesto). Uz amin svih "struktura". Što bi čovek rek'o, "strukture ga dobro furaju"... Egzit.

Eto, bar se tako priča. Ma vraga, svi znaju da je tako, a niko ništa ne priča. A ne valja da budemo licemeri, pogotovu ne dok smo još mladi.

Ostale vestiArhiva