Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je na svedočenju za deportaciju muslimana i Srba u maju 1992. godine iz Crne Gore u Bosnu i Hercegovinu da niko nije imao saglasnost ni Vlade Crne Gore ni njega kao tadašnjeg premijera za taj čin, prenose podgoričke "Vijesti".
"Ako su pojedinci iz MUP-a smatrali da, ako eventualno imaju saglasnost ministra, to znači i saglasnost Vlade, to je njihov problem. Oni su se, ipak, trebali konsultovati šta da se radi, a ne postupiti ovako kako su postupili bez ikakvog traženja saveta ili konsultacije sa mnom kao premijerom, sa Momirom Bulatovićem kao šefom države ili predsednikom Skupštine ili na kraju sa državnim tužiocem", ispričao je Đukanović svedočeći u subotu u Višem sudu u Podgorici.
Kako prenose "Vijesti", Đukanović je kazao da je prvi put čuo o deportaciji muslimana i Srba na sastanku najviših političkih rukovodilaca sa tadašnjim predsednikom Republike Momirom Bulatovićem i šefom parlamenta Ristom Vukčevićem, ne mogavši, međutim, da precizira kada je tačno taj sastanak održan.
"Mislim da je sastanak sazvan na predlog Bulatovića, a da je tražio Vukčević koji je, valjda, o svemu dobio informacije od potpredsednika Skupštine Asima Dizdarevića. Ne znam odakle je Dizdarević dobio informaciju u vezi sa ovim događajem. Ne mogu tačno da definišem dan kada je taj sastanak održan. Tada sam prvi put čuo od Vukčevića da je na primorju vršeno privođenje, da su obavljeni informativni razgovori i da su deportovana lica, ne samo muslimanske, već i srpske nacionalnosti, a po nekakvim spiskovima koji su dobijani od državnih organa BIH i Republike Srpske. Tako sam ja informisan", ispričao je Đukanović.
On je dodao i da je odmah doneta zajednička odluka da se sa tim "pod hitno prekine".
"Dobro se sećam da je predsednik Republike preuzeo na sebe da pod hitno pozove ministra policije Pavla Bulatovića i da mu naredi da se sa tim odmah, hitno i bezuslovno prestane", kazao je Đukanović.
Crnogorski premijer je ustvrdio i da u tom trenutku nije znao koliko je osoba deportovano u Bosnu i Hercegovinu, podsetivši da je u Skupštini zatraženo da se o tome sačini potpuna informacija i Skupština ju je imala na dnevnom redu, koja je dobijena od tadašnjeg ministra Nikole Pejakovića.
"Moje mišljenje je da se u ovom slučaju radi o nesnalaženju grupe ljudi koja je bila na visokim i odgovornim funkcijama u MUP-u Crne Gore, a sve kao plod promene sistema rada, jer se do tada funkcionisalo na centralizovanom sistemu bezbednosti dotadašnje SFRJ. Ovi ljudi su verovatno mislili da tako treba raditi i u ovom slučaju. Do tada su na snazi bili zakoni koji su obavezivali MUP Crne Gore da treba i mora postupiti po zahtjevima koje dolaze od odgovarajućih struktura unutrašnjih poslova drugih republika", izneo je svoje viđenje Đukanović.
On je rekao da sa današnje distance procenjuje da su tada prekršene norme međunarodnog prava, jer je BIH u međuvremenu postala priznata država, ali je isključio mogućnost da su odgovorna lica u MUP-u Crne Gore bila neinformisana i da nisu znala za tu činjenicu.
Mogu pretpostaviti, rekao je on, da su olako prišli zahtevu koji su dobili, da li od BIH ili Republike Srpske i da nisu vrlo brzo razmišljali kakve izmene donosi u međunarodnom pravu, činjenica o priznanju i dobijanje međunarodno-pravnog subjektiviteta jedne pravne države, ispričao je Đukanović.
Svedočeći pred Višim sudom, crnogorski premijer je, prenose "Vijesti", izrazio duboko uverenje da sva lica pa i ona koja su učestvovala u ovoj akciji, nisu ništa učinila sa predumišljajem i da uopšte nisu znali, niti su mogli znati da će se deportovanima, pogotovo muslimanske nacionalnosti, desiti ono što im se, nažalost, desilo.
Pred Višim sudom u Podgorici Đukanović i potpredsednik Demokratske partije socijalista Svetozar Marović svedočili su 21. juna, umesto 18. za kada su im uručeni pozivi.

Ostale vestiArhiva