Običan svet često zavidi poznatima uz opasku: „Ma šta njih briga, putuju po svetu i mlate pare". Nažalost, putovanja često znaju da budu naporna i neprijatna, ponekad i veoma opasna. Posebno na početku karijere, kada se sa starim, dotrajalim automobilom krene na turneju. Članovi grupe „Legende" i danas se sećaju mukotrpnih početaka, kada su na gostovanja išli sa dva „jugića" i starom, rashodovanom „bubom".

Kad prikolica svira rok!
Na zakazane koncerte se uvek polazilo ranije, jer se računalo na usputne kvarove i prinudne pauze. Srećom, u ekipi su bili Ivan i Laza, dva mašinca, kojima su mehaničarske intervencije bile u opisu radnog mesta. Većih havarija, srećom, nije bilo, ali je bilo situacija koje su baš mogle skupo da ih koštaju, kažu nam članovi popularnog sastava.
- Pamtim jedan događaj koji danas prepričavamo kao anegdotu, a lako se mogao pretvoriti i u tragediju - seća se Ivan Milinković, pevač „Legendi". - Bilo je to 1997. godine, kada smo se u sitne sate vraćali sa koncerta u Leskovcu. Uspešan nastup, prijatno veče i prazan drum doprineli su vedrom raspoloženju. U „jugu" smo bili Daša, Laza i ja, a u „renou", za koji je bila zakačena prikolica sa instrumentima i kompletnim ozvučenjem, putovali su Saša Lokner, Dule, Čiki i Sića. Posle svega nekoliko kilometara, na jednom semaforu, sustigli smo skoro identični „reno". Zapravo, ne samo da je bio isti, već smo ubrzo shvatili da je to baš naš auto - ali, bez prikolice!
Zbunjeni, otvorili su prozor i pitali gde su je ostavili, a prava panika je nastala tek kada su shvatili da oni, zapravo, i ne znaju da su je usput izgubili.
- Vrednost ozvučenja je bila velika, šteta od nekoliko desetina hiljada maraka je svima bila pred očima, a pomisao da je nekoga mogla i da usmrti zaledila nam je krv u žilama - kaže Ivan. - Zaškripale su gume, onako filmski smo se okrenuli za 180 stepeni i panično pojurili nazad. Srećom, samo nekoliko stotina metara dalje, primetili smo je „uredno parkiranu" u dvorištu nedovršene kuće.

Beg sa praznom gumom
Tek kasnije, kada su na miru rekonstruisali ceo događaj, shvatili su šta se, zapravo, dogodilo. Naime, kolege u „renou" su upravo tada preslušavali novi album „Dip Foresta" i bili iskreno iznenađeni neobičnim muzičkim aranžmanom, koji ih je podsećao na obično grebanje i tandrkanje. Nijednog trenutka nisu pomislili da zvuk ne dolazi sa radio-aparata, već od prikolice koja se u tom trenutku otkačila i otišla u potpuno suprotnom pravcu. Srećom, zaustavila se u kamari peska, pa nije bilo posebnih oštećenja.
Sličan peh su imali i nekoliko godina kasnije, kada su krenuli na zakazani koncert u Klivlendu, kada je trebalo da nastupe u jednoj od tri najbolje filharmonije na svetu.
- Doputovali smo avionom iz Čikaga i odmah na aerodromu primetili da nema Peđinih klavijatura - seća se Ivan. - Možete zamisliti kako smo se osećali. Počela je prava potraga, probu smo održali bez klavijatura i sve je ličilo na katastrofu! Ipak, stigle su pred sam početak, koncert je održan, a za uspešan nastup lično nam je čestitao i dirigent filharmonije. Nije ni slutio kroz kakav smo pakao prošli.
A onda ih je prilikom povratka sa jednog koncerta na jugu Srbije jurio neki automobil. Mislili su da je reč o još jednom obožavatelju koji ih prati kako bi uzeo autogram, jer takve stvari su takođe deo njihove svakodnevice.
- Bežali smo ispred automobila koji nas je uporno pratio. Čovek je toliko bio uporan, te smo naposletku odlučili da stanemo. Pokazalo se, međutim, da nije reč o lovcu na autograme, već o savesnom čoveku, koji je kilometrima pokušavao da nam skrene pažnju da vozimo sa jednom ispuštenom gumom!

Ostale vestiArhiva