Brisel - Belgijski premijer Iv Leterm izjavio je juče da je ponudio ostavku pošto nije uspeo da reši spor o autonomiji između Flamanaca i Valonaca. Kralj Albert Drugi nije prihvatio Latermovu ostavku, ali je počeo konsultacije s političkim liderima kako bi se prevazišla kriza nastala zbog neuspeha vlade povodom ustavne reforme kojom bi Flamanci, odnosno Valonci dobili više autonomije.
Frankofone stranke optužiju Flamance da pokušavaju da se odvoje od Valonije, gde je stopa nezaposlenosti trostruko veća u odnosu na deo zemlje gde se govori holandski. Nastala kriza oživela je težnje Flamanaca za podelu Belgije, koja je nezavisnost od Holandije dobila 1830. godine.
Leterm je kralju Albertu Drugom ponudio ostavku vlade pošto je konstatovano da je prošao rok za dogovor o ustavnim reformama, uprkos višemesečnim pregovorima. U saopštenju premijera navodi se da je bilo "nemoguće premostiti" razlike između flamanskih i frankofonih partija.
Još se ne zna da li će kralj prihvatiti Letermovu ostavku ili će ga zamoliti da nastavi da obavlja funkciju premijera dok politički lideri u zemlji ne reše krizu, odnosno dok se ne formira nova vlada ili održe novi izbori.
Vlada Iva Leterma, koalicija demohrišćana, socijalista, liberala i nacionalista iz obe lingvističke grupe u zemlji, preuzela je funkciju 20. marta. Njegov cilj bio je smirivanje tenzija u zemlji, u kojoj 6,5 miliona stanovnika koji govore holandski i četiri miliona francuski. Flamanske partije zalažu se da napredniji sever zemlje dobije veću autonomiju tako što će poreze i neke mere socijalnog osiguranja prebaciti sa federalnog na regionalni nivo.
Oni žele veća ovlašćenja u zdravstvu, transportu, tržištu rada i pravosuđu. Umereniji flamanski političari tvrde da ima prostora za veću regionalnu autonomiju bez cepanja Belgije, ali rezultati istraživanja ukazuju na to da oni "gube" u odnosu na tvrđe političke struje u Flandriji koje se otvoreno zalažu za podelu zemlje.

Ostale vestiArhiva