Sada je vreme za gradnju novih mostova . Pred 200.000 građana u Berlinu, predsednički kandidat Demokrata pozvao je Evropljane da zajedno sa SAD rade protiv atomskog naoružanja, klimatskih promena i terorizma. „Ovo je trenutak u kojem moramo biti zajedno, kako bi smo spasli planetu“, rekao je 46-godišnji senator iz Ilinoisa, čitamo u Zidojče cajtungu.
Komentator Kelner Štadtancajgera primećuje: „Ako je teret raspoređen na više ramena, i Nemačka će dobiti veću odgovornost. Budućnost Iraka i borba protiv Talibana i Al Kaide u Avganistanu zahtevaju finansijski i vojni angažman. Obama kao predsednik za razliku od Buša ne ide na podele, već Ameriku ponovo želi da pomiri sa svojim prijateljima. To ga i u Nemačkoj čini popularnim, jer građani u njemu vide bolju Ameriku.
Berlin je doživo harizmatičnog Baraka Obamu u svoj moći njegove transformacije: uzdržan, integrisan, borben, zahtevan. Ali na kraju poruka koju je izrekao pred Stubom pobede odnosila se na njegovu domovinu. "Ja sam ponosni građanin Sjedinjenih Američkih Država, ali takođe i građanin sveta“, prenosi između ostalog Špigel u onlajn izdanju.
Bečki list Prese, povodom posete Berlinu Baraka Obame primećuje: "Čitava Evropa je u groznici zvanoj Obama. Prvi crni predsednički kandidat Amerike je izazvao takav talas oduševljenaja o kojem se može samo sanjati na „Starom kontinentu“. Koji evropski političar bi bio u stanju da okupi na desetine hiljada slušalaca?“

Do kraja godine Srbiji status kandidata za prijem u EU
O povratku srpskih diplomata u glavne evropske gradove, Zidojče cajtung na prvoj strani beleži: “Nakon pet meseci vlada Srbije vraća svoje diplomate. Zemlja nastoji da 2012. postane članica EU". Isti list donosi i opširan tekst o mreži Karadžićevih ljudi, srpskoj tajnoj policiji, intelektualcima i crkvi koji su podržavali Radovana Karadžića sa izmenjenim identitetom pod imenom Dragan Dabić. U izveštaju iz Beograda o Karadžićevom hapšenju, Zidojče cajtung piše da je Karadžićevo hapšenje proba na kojoj se našla nova vlada, kao i da je izostao veliki talas protesta nacionalista.
Frankfurter algemajne cajtung objavljuje duži razgovor sa ministrom inostranih poslova Srbije koji govori o odlučnosti da Srbija postane članica EU, hapšenju Karadžića, pravu naroda i Kosovu. Frankfurter algemajne cajtung piše: “Do kraja ove godine Srbija želi da dobije status kandidata za pristup. U svađi oko Kosova Beograd je spreman na razgovore, bez povlačenja svojih osnovnih zahteva.
Cilj čitavog regiona, na kojem je najnemirnije područje Kosovo, je članstvo u EU. Stoga nema nikakve sumnje da EU ovde igra posebnu ulogu“, rekao je ministar spoljnihpolsova Srbije Vuk Jeremić i naglasio da je za to nužan novi mandat Saveta bezbednosti UN.
Kada je reč o saradnji sa Tribunalom u Hagu i zahtevima za izručenjem još dvojice osumnjičenih koji su u begstvu Hadžića i Mladića, šef srpske diplomatije je rekao: "Ova vlada je odmah na početku bila uspešna i pokazala da je spremna da odgovori evopskim ciljevima. Naša volja za saradnju s Tribunalom ne može se dovesti u pitanje. To ništa ne menja na tome da ćemo mi našu diplomatsku borbu za integritet Srbije nastaviti. To ostaje naš spoljno politički prioritet. Mi verujemo u pravo naroda, u slučaju Haškog suda, ali takođe i u slučaju Kosova.“

Blokada novčane pomoći EU Bugarskoj
Evropska unija je drastično kaznila Bugarsku obustavljanjem isplate novca za podršku. Pritisak koji je izvršen nije bez rizika.
Osnabriker cajtung piše: "U EU još niko nije tako drastično kažnjen. Zabrinuta EU do sada nije bila konfrontirana sa listom od tako mnogo nedostataka. Korupcija u redovima državnih službenika koji su sarađivali sa organizovanim kriminalom, teške prevare i vlada koja se očigledno samo polovično bavi problemom, razlozi su zbog kojih je komisija morala da uvede sankcije.”
Vestdojče algemajne cajtung smatra da podsticaj ka reformama i modernizaciji nije članstvo u EU, već izgledi da će do njega doći. Sada se Brisel našao u dilemi. Bez masivnog pritiska se ne može, ali sa pritiskom raste rizik da u pogođenim zemljama stvar u ruke uzmu nacionalističke i populističke snage.
Bečki Standard navodi da blokada od 500 miliona evra novca za podršku podseća na povlačenje kočnice u slučaju opasnosti, ali nažalost tek pošto se nesreća već dogodila. Do sudara je došlo još prilikom ulaska Bugarske i Rumunije u EU, a odlučujuća greška je počinjena kada je saopšten tačan datum prijema.

Ostale vestiArhiva