Ustavni sud Turske - čiju su odluku s nestrpljenjem čekali turski političari, Evropska unija i strani investitori - doneo je tesnom većinom glasova preksinoć presudu kojom je odbacio zahtev glavnog tužioca da se ukine vladajuća proislamistička Partije pravde i razvoja, ali joj je izrekao samo novčanu kaznu, ukidajući joj milione državne pomoći. Uz to, predočio joj da je reč o „oštrom upozorenju“. „Šest sudija je glasalo za ukidanje stranke, četvorica su glasali za izricanje novčane kazne, jedan je glasao da se zahtev tužioca odbaci. Za ukidanje stranke je po ustavu neophodan glas sedam sudija. Stranka neće biti ukinuta, ali bi našu odluku trebalo da shvati krajnje ozbiljno. Ovu odluku treba prihvatiti kao oštro upozorenje stranci AKP“, rekao je predsednik turskog Ustavnog suda Hašim Kuluč. Od 1960. godine u Turskoj je zabranjen rad više od 20 stranaka.

Potkopavanje
Zahtev sudu je podnet u martu uz obrazloženje da stranka premijera Redžepa Tajipa Erdogana potkopava sekularno državno uređenje Turske time što postaje, po tvrdnjama tužioca, „središte proislamskih aktivnosti“. Državni tužilac je pored zabrane rada partije, tražio i zabranu političke aktivnosti na pet godina za više od 70 uglednih članova vladajuće stranke, uključujući i predsednika Turske Abdulaha Gula i premijera Erdogana. Kao dokaz da Partija pravde i razvoja predstavlja pretnju sekularističkim tekovinama zemlje, tužilac je naveo njen pokušaj da ukine decenijama dugu zabranu nošenja feredže na univerzitetima i državnim ustanovama. Vrhovni sud je, međutim, kao što je poznato, odbacio tu meru aktuelnih turskih vlasti, proglasivši je antisekularističkom, pa su feredže bile zabranjene. Ali, time politička kriza nije prestala.
Sada je presuda Ustavnog suda sprečila još težu političku krizu u zemlji. Turska je već mesecima politički duboko podeljena zemlja. Uvećan jaz između sekularnog establišmenta, kome pripadaju generali i sudije, i vlade, koja ima korene u političkom islamu. Takođe, oslabilo je finansijsko tržište i usporen proces reformi.
Očekuje se da vladajuća partija, koja ima ogromnu parlamentarnu većinu, sada počne da poštuje izborna obećanja i započne dugoodlaganu reformu ljudskih prava. Erdoganova partija, međutim, najoštrije odbacuje optužbe da pokušava da potajno islamizuje Tursku, i ukazuje na to da je odbacila politički islam i da je od prvog dolaska na vlast, 2002. godine, donela niz naprednih i prozapadnih političkih odluka.
Pozdravljajući odluku Ustavnog suda, premijer Erdogan je, uz ocenu da je Turska pretrpela „ozbiljan gubitak vremena i energije“ zbog ovog slučaja, rekao da je tom presudom uklonjena nesigurnost sa kojom se zemlja suočavala u prethodnom periodu. Takođe, Erdogan je rekao da će njegova partija, kojoj je pretila zabrana zbog optužbi da navodno pokušava da uvede islamsku vladavinu u toj pretežno muslimanskoj, ali sekularnoj državi, nastaviti da podržava sekularne vrednosti u toj zemlji.
Sadulah Ergin, potpredsednik Partije pravde i razvoja, rekao je da je uloga te partije u promovisanju članstva u EU dokaz da vladajuća stranka nije antisekularistička, već proevropska. „Radili smo dan i noć za to. Kako mi onda možemo biti u centru antisekularističkih aktivnosti“, zapitao je Ergin i izrazio nezadovoljstvo što je vladajućoj partiji ukinuto pola državnih fondova.

Narod se pita
Evropska unija i Savet Evrope pozdravili su odluku ustavnog suda Turske, ocenivši da će takva odluka doprineti političkoj stabilnosti u Turskoj. Oni su, međutim, napomenuli da o sudbini vladajuće partije u Turskoj ne treba da odlučuju sudije, već narod.
Kao što je Glas već pisao, proces pred Ustavnim sudom je poslednja epizoda u borbi između premijera Erdogana i njegove Partije pravde i razvoja, koji imaju korene u islamističkom pokretu, i - sekularista, koje podržavaju vojska i pravosuđe, koji sebe smatraju zaštitnicima sekularističkog sistema koji je dvadesetih godina 20. veka uveo osnivač moderne Turske, Mustafa Kemal Ataturk. Od tada vrhovna sudska institucija ima ovlašćenja da ukida stranke, vojska je dobila ovlašćenje da preuzima vlast ukoliko proceni da je sekularno uređenje ugroženo.

Ostale vestiArhiva